Thursday, June 16, 2016

Chao ab Ordo (haos iz reda)

Dawid Figielek
Da parafraziram nekoliko opštih mesta. Ekstaza je ludilo. Nadahnuće je smrt. Kreativnost je psihoza. To su tri slova, tri glifa, tri velike tarot arkane. Ekstaza kao ludilo je alef, karta Luda, element Vazduha. Božansko nadahnuće je slovo nun, karta Smrt, element Voda. Kreativnost kao psihoza je slovo bet, karta Mag ili Čarobnjak, odnosno Merkur / Hermes (vidi: Merkur-Mesija-Hrist i Sveti duh). U sva tri slučaja imamo odvajanje ili otuđenje od stvarnosti te ulazak u neku drugu stvarnost: ludila, smrti, psihoze. Bivajući nestvarna, stvarnost postaje stvarnija. Luda - Smrt - Čarobnjak. Ludilo i smrt prate čarobnjaka. Ekstaza i nadahnuće prate kreativnost. Ekstaza, nadahnuće i kreativnost temelji su kulture i ljudskog sveta koji poznajemo kroz istoriju. Sve što je čovek stvorio nastalo je na temelju te trijade. 

Čovek nadahnut božanskim nadilazi smrt, vidi iza nje. Gleda kroz ponor vremena. Karta Smrt, poput hebrejskog slova nun, ima vodenu atribuciju, dok astrološki pripada znaku Škorpije, geomantijskom rušilačkom crvenilu - Rubeusu, obliku Marsove ezoterijske prirode. Ali dublje od toga, voda koja pruža viziju je praiskonska Boginja čija su svojstva pehar, čarobni napitak, refleksija, opojno piće, mudrost... Ta smrtonosna, životvorna i nadsmrtna voda hrani ekstazu, ali može odvesti i u ludilo, može potaknuti kreativnost i genijalnost, ali može od tragaoca stvoriti psihotičnog čoveka. To je moć Boginje. Ona preobražava, prevodi iz jednog stanja u drugo, iz nesvesnog u svesno, iz nekulture u kulturu. Erih Nojman kaže:
"Pošto obuzetost umnogome pretpostavlja ukidanje normalne dnevne svesti, Velika Boginja noći, kao vladarka nesvesnog, nije samo boginja otrova i opojnih napitaka, nego i letargije i sna. Njena sveštenica prvobitno je darovateljka inkubacije, sna isceljenja, preobražaja i buđenja; njeno uplitanje neophodno je tamo gde opštenje sa silama zahteva oslobađanje od tela u ekstazi ili u snu." (Velika majka, Fedon, Beograd, 2015, str 356)
Racionalizacija, vladavina Razuma (vidi: Vladavina razuma i transhumanizamDemon racionalizma), kao imperativ našeg vremena podriva kulturu i stvaralačku dimenziju nesvesnog, sekući veze ljudi sa božanskim izvorom. Vladavina Razuma vodi u nekulturu jer sputava komunikaciju sa nesvesnim. Nojman ističe sposobnost transpersonalnog nesvesnog da stvara kulturu i obogaćuje svest pojedinca i grupe. Vidimo to na primeru pesništva, povodom čega se ponovo pozivam na Nojmana:
"Reč je, međutim, i sudbina, budući da obznanjuje ono šta su sile odredile, a kletva, jednako kao i blagoslov, zavisi od magijskih rituala koji su u rukama žena. Ono što ćemo kasnije nazvati pesništvom poteklo je od magijskog čaranja i pesme koji spontano izranjaju iz nesvesnog i iz njegovih dubina sobom nose njegov oblik, njegov ritam i njegov slikovni i smisaoni sadržaj." (Velika majka, str. 353)
To nam otkriva da se u korenu kulture i stvaralaštva nalazi magija, jer u početku beše reč, a reč je formula, bajalica, glasovno uobličenje volje. Iz pozadine naziremo trojstvo voda-mesec-žena, čiji je jedan od upečatljivih tarot simbola karta Prvosveštenica, odnosno Čarobnicu kako sedi na vratima inicijacije te uliva magijsku moć u dela stvaralaštva, dela umetnička, magijska, graditeljska, muška dela - vršeći pretvaranje sirove psihičke energije u nektar kojim se poji Mag - onaj koji stvara. Lik čarobnice koja posađena na tron, sedi na vratima inicijacije jeste mesečev lik, budući da je proces inicijacije lunarne prirode. Bez njenog uticaja nikakvo stvaralaštvo ne bi bilo moguće, nikakvo uobličenje ili prelaz iz apstraktnog u konkretno i obrnuto. Ekstaza, nadahnuće i kreativnost nisu proizvod haosa, nego su haos, mrak i neznanje posledica njihovog odsustva oličenog u ludilu, smrti i psihotičnosti. Ekstaza, nadahnuće i kreativnost stariji su od njihovih ništećih suprotnosti. Nije pojava višeg reda nastala - evolucijom iz nižeg, nego je niža pojava nastala kvarenjem one koja je viša, savršenija. U uslovima velike iskvarenosti, profanizacije i izopačenja, ovo su svojstva lečenja, delimičnog ispravljanja nereda.
Red iz Haosa - Ordo ab Chao. Tako glasi moto masonerije, odnosno izraz koji označava „prelaze iz profanog, to jest iz stadijuma neobrađenog kamena u stadijum glačanog ili kubnog kamena, što se postiže putem inicijacije.“[1] Ovo na jedan način jeste tačno, ali u kosmičkom i kosmogonijskom smislu to je neodrživa tvrdnja, s obzirom da Red (Kosmos) ne nastaje iz Haosa. Ako obratimo pažnju na dijagram Drveta života, primetićemo da se iznad vrhovne sefire Keter, nalaze tri vela: ain, ain sof i ain sof aur. Suštinski, svet nastaje iz beskrajne svetlosti. Na početku nije tama, nije haos nego svetlost. Haos nastaje iz Reda, kvarenjem Reda, a ne Red iz Haosa. Red jednostavno pripada višem ontološkom nivou. Kako sam to već jednom pokazao (vidi: Ahrimanska kosmologija), naš svet nije univerzum Reda nego univerzum Haosa u kome je poredak u funkciji nereda kao krajnjeg ishodišta. 

Razumljivo je da je profani čovek poput neobrađenog kamena koji biva istesan inicijacijom. Uzimamo neznalicu i pretvaramo ga u čoveka od znanja. To ima smisla u uslovima posebnog ezoterijskog rada, ali od toga ne možemo načiniti opšte načelo, a upravo je to uopštavanje posledica iskrivljavanja i profanizacije misterija. Ne možemo uzeti divljaka i od njega načiniti civilizovanog čoveka. To je apsurdno, jer divljak nije necivilizovan i nekulturan. Ne, volšebni prosvetitelji jednostavno previđaju i potcenjuju tradiciju i kulturu tog divljaka, njegovu autentičnost. Kultivisanjem prirode, ljudi iz haosa netaknute divljine, stvaraju civilizovani i kulturni ambijent. Ali, sa tačke gledišta životinjskog i biljnog sveta, kao i tzv divljaka, to pretvaranje haosa u red je ništa više nego arogantno nasilje jedne vrste nad živim svetom, odnosno jedne nihilističke (ne)kulture nad tradicionalnim kulturama. Zapravo, čovek iz prirodnog reda stvara društveni haos, jer veruje da je on izvor reda, da je svet njemu dat da sa njime čini šta god mu se prohte tvoreći nekakav red. Dakle, formula Ordo ab Chao jeste uslovna, budući da pretpostavlja prirodni nered, nekultivisani prostor koji civilizacijski genij uređuje i kultiviše, odnosno mrak i neznanje neiniciranog, koji posvećenjem biva uveden iz tame u svetlost. 
U uvodnim napomenama Magike, Alister Kroli je zapisao: 
„Nedostatak dokaza je toliko teško padao hrišćanstvu (i u mnogo manjem stepenu islamu), da su se gotovo svakodnevno izmišljala nova čuda da podrže klimavi sistem. Savremena misao, odbacujući ta čuda, usvajala je teorije povezane sa epilepsijom i ludilom. Kao da red može nastati iz nereda! Čak i kad bi epilepsija bila uzrok tih velikih pokreta koji su civilizaciju uzdizali iznad varvarstva, to bi samo bio razlog za negovanje epilepsije. Naravno da se veliki ljudi nikad ne mogu uskladiti sa standardima malih ljudi, a onaj čija je misija da promeni svet, teško da može izbeći titulu revolucionara. Prohtevi određenih doba uvek oblikuju pojmove koji se zloupotrebljavaju.“[2] 
Da, kao da red može nastati iz nereda, odnosno razum iz ludila, odnosno svet iz tame. Jevanđelje po Jovanu počinje sledećim rečima: 
„U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ova beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje. U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.“[3] 
Dakle, sve postaje iz Reči, a ne iz ništavila, jer Reč je prva modifikacija beskrajne svetlosti. Materijalni poredak nije red, nego sistem privremenih konfiguracija koje se menjaju i rastaču. U rukopisu O poreklu sveta, biblioteke Nag Hamadi, na jednom mestu kaže se: 
„Ljudima je najlakše da kažu da je haos vrsta tame! No, haos u stvari proizlazi iz senke, koja se naziva tamom. A senka proizilazi iz tvorevine, koja postoji od samog početka. Štaviše, jasno je da je postojala pre haosa i da je haos nastao posle prve tvorevine.“[4] 
Ako bi rekli da je svet nastao iz haosa, to znači prihvatanje jedne pespektive koja nas vodi ka tome da je iskonsko „samo po sebi prikazano kao izvor negativnih tvorevina.“[5]
Oponašajući božanske principe stvaranja kakvi su opisani u Bibliji, ali i u mitovima Egipta, Sumera itd, elita modernog sveta usuđuje se da prisvoji drevnu inicijacijsku maksimu kao vlastito načelo delovanja. Umesto da ih Haosa stvaraju Red, oni iz Reda višeg nivoa stvaraju relativni red omeđen klimavim ljudskim kriterijumima. To je, dakle, dodatno uneređivanje. Oni koji posežu za revolucijama, za Saturnovim energijama, rušeći prethodno uspostavljen nered, koji je ipak na višem nivou reda od kasnijeg revolucionarnog poretka, deluju kontrainicijacijski. Nered koji u sebi sadrži više reda nastao je na temeljima prethodnog nereda koji je bio uređeniji od svog naslednika, i sve tako do trenutka u prošlosti kada je na Zemlji vladao najviši mogući red, koji se iz epohe u epohu, uz kratkotrajne uspone i dugotrajne padove, sve više krunio, tvoreći proces istorije. Svetski mir će nastupiti onda kada svet stane.




[1] Luiđi Troizi, Rečnik masona, Filip Višnjić, Beograd, 1998, odrednica Ordo Ab Chao, str 239.
[2] Alister Kroli, Magika, Esotheria, Beograd, 2004, str 27-28.
[3] Novi Zavet, Izdanje biblijskog društva Beograd, prevod Emilijan M. Čarnić. U prevodu Luje Bakotića glasi: „U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Reč beše Bog. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i od onoga što je postalo ništa nije postalo bez nje. U njoj beše život, i život beše svetlost ljudima. Svetlost zablista u tami, i tama je ne obuhvati.“
[4] Biblioteka Nag Hamadi, O poreklu sveta, Esotheria, Beograd, 2005, str 122.
[5] Mirča Elijade, Istorija verovanja i religijskih ideja, Prosveta, Beograd, 1991, str. 66.