Wednesday, April 27, 2016

Ograničenje, volja i sloboda

U biblijskoj Knjizi postanja Bog je ograničio Adama i Evu tako što im je zabranio voće sa drveta spoznaje dobra i zla. Zmija je delovala kao inspirator i inicijator. Ta zmija je predstava onog strašnog zmaja koji čuva neko blago, zlatnu jabuku i sl. Obično uz to blago ide kakvo prokletstvo za onoga ko se usudi da proba. Bez te konzumacije ne bi bio moguć pad i tzv iskonski greh. Bez pada i iskonskog greha ne bi mogla biti ostvarena Božja promisao koja čovečanstvo, shodno biblijskom scenariju, vodi ka višem nivou, kroz Spasitelja ka spasenju, kroz iskustvo, kroz iskušenje bitisanja na materijalnom nivou. Čitav ovaj biblijski mit može biti preslikan na nebo i da odozgo svedoči o našem položaju na Zemlji. Naime, sam Raj, shodno nekim legendama, može biti predstavljen sazvežđem Mali medved, dok ključna zvezda tog sazvežđa – Severnjača, predstavlja drvo spoznaje dobra i zla, odnosno zabranjeno drvo. Mali medved je Arka, Arktos, Arkadija, pa otud Arktik kao zemlja korespondentna polarnom sazvežđu. Đavo ili Zmija jeste sazvežđe Zmaja (Draco) koje sa tri strane okružuje Malog medveda. To je ta zmija kušač, ona koja daruje znanje, ali i koja inicira i tumači snove. 

Naravno, ovo su opšta mesta, ali suština je u tome da je vrhovna sila želela da ograniči ljudska bića u sticanju znanja, odnosno moći, kako oni ne bi postali poput bogova, kako ne bi kao neko ko zna – kusali plodove sa drveta večnog života. To se na prvi pogled čini nepravednim, neljudskim, dok Bog koji ograničava ljudsku slobodu, znanje i moć, deluje poput nekog tiranina. Međutim, ako se osvrnemo oko sebe, nije nam teško zamisliti šta bi tipičan čovek civilizacije uradio sa velikim znanjem i moći. Uništio bi prirodu, uništio bi samog sebe. To nije sloboda. Za slobodu je potrebna volja, a volja za samouništenjem nije svojstvena živim bićima, osim ukoliko nema nikakvog drugog izlaza. Pa koja bi vrhovna sila to dozvolila? Ljudsko biće kakvo jeste, ne zaslužuje slobodu, već samo po koji retki primerak koji nekim svojim svojstvom i delanjem, opravdava definiciju čoveka kao mikrokosmosa, odnosno antropogenezu po Božjem liku. Da bi to postao čovek mora prepoznati ograničenja postavljena od strane više sile i delovati u skladu sa tim. Biti slobodan, apsolutno slobodan, nije svojstveno ljudima kakvi jesu, nego nekom drugom redu bića, odnosno drugačijim ljudima.
Mnogi kažu da čovek zloupotrebio svoju moć i znanje koje poseduje. Taj stav podrazumeva kako ljudsko biće ima nekakvu slobodnu volju pa je otud sposobno da napravi izbor, odnosno da donosi odluku. Ništa ljudi nisu zloupotrebili već su jednostavno kao vrsta pregaženi životnom silom. Oslobađanje i porast svesti mogući su jedino kao individualan proces, kroz napor pojedinca. Kolektivitet može da se nada daljem zatomljavanju ljudskih spoznajnih i delatnih moći. Opšti trendovi su uvek u suprotnosti sa oslobodilačkim stremljenjima pojedinaca. U većini slučajeva ljudska bića nemaju slobodnu već nekakvu rudimentarnu volju. Da imamo slobodnu volju onda naše postojanje ništa ne bi sputavalo. Ono što mi ipak imamo jeste mogućnost da izgradimo volju koja se može nazvati slobodnom. Taj proces je dugotrajan i mukotrpan te obuhvata životnu posvećenost. Sa druge strane, volja je slobodna ili je nema. Zapravo, govorimo o uspavanoj i aktiviranoj volji. Tako bi možda mogli da povučemo paralelu između slobodne (aktivne) i neslobodne (uspavane) volje. 

Instinkt je mnogo jači i stariji od razuma pa shodno tome on stoji u pozadini svih odluka koje donosi ljudsko biće. Razum je pomagalo instinkta, orijentir svesti. Moderna civilizacija je od razuma napravila fetiš ali reč je o pukom sredstvu. Dakle, postojanje slobodne volje kod čoveka nije činjenica već jedna krajnje diskutabilna kategorija. U tom smislu smatraću kako većina ljudskih bića ima uspavanu volju. Pregaženi smo životnom silom jer nemamo kontrolu nad životom već nam se isti dešava. Bića kojima se život dešava nemaju aktivnu volju. Alister Kroli je govorio kako većinu čovečanstva čine nesposobni ljudi koji nisu u stanju da usklade svoje mentalne mišiće kako bi ostvarili smisaone pokrete. Po njemu, većina ljudi nema istinsku volju, već tek splet želja, od kojih su mnoge u međusobnoj suprotnosti. (O tome vidi: Alister Kroli, Magika, poglavlje Štap). U jednom od komentara Knjige zakona, Kroli je, ocenjujući aktuelno vreme, napisao: 
„Nad nama danas visi opasnost do danas nezabeležena u istoriji. Pojedinac se ograničava na sve više i više načina. Razmišljamo kao krdo. Rat više ne ubija samo vojnike; on ubija sve, ne birajući. Svaka nova mera većine demokratskih i autokratskih vlada po svojoj suštini je komunistička. To je uvek ograničenje.“ 
Upravo su ta ograničenja u funkciji „reči greha“ koja se u Knjizi zakona, pominje kao ograničenje. Međutim, ne bi bilo u duhu ezoterijskog promišljanja stvari pojam ograničenja svoditi na nekakve spolja nametnute zabrane, dakle god dolazile. Suština je na unutrašnjim ograničenjima. Ograničenje pre svega dolazi od razlikovanja, od podeljenosti bića i samonametnute odeljenosti od prirode, ali i od dubljeg unutrašnjeg sopstva. Uzrok tog prokazanog ograničenja jeste individualno Jastvo. Ono što nas odvaja, sputava i ograničava od okoline, od prirode, od univerzuma, od dubljih vidova sopstva jeste naše ograničeno, privremeno, smrtno Ja. Bela Hamvaš kaže: 
"Sve dok je bivstvo jedno, propis, zakon nije neophodan; nije potrebna dobrota; nisu potrebni sveci... Kada su, pak, stigli sveci i doneli dobro i zakon, doneli su i razlikovanje. Jedinstvo je nestalo. Bivstva su se raspršila na dobro i zlo, na sever i jug, na istok i zapad. A zajedno s granicama doneto je Ja... jedinstvo bivstva se razbilo u paramparčad. To su sve grehovi svetaca. Greh morala. Greh granica. Greh Ja."(1)
Ograničenje uvek stoji nasuprot slobodi. Ipak, pitao bih, čijoj slobodi? Zaslužuju li ljudi, takvi kakvi jesu i toliko koliko ih ima – slobodu o kojoj govori Kroli? I kako je to uopšte moguće? I zašto bi bilo? Nije li ta sloboda poput dvoseklog mača? Džon Vajtsajd Parsons je zapisao: 
„Čovek je radikalno biće, sa sposobnostima boga. Njegove moći se ne razvijaju zabranjivanjem i potiskivanjem, već hrabrošću i u slobodi. Užasan je svet koji je čovek stvorio….“, jer kako malo pre toga Parsons kaže: „Na kratko, između sadašnjice i Armagedona, mi smo pušteni u svet.“
No, da li je baš svaki čovek radikalno biće sa sposobnostima boga? Zašto se te božanske sposobnosti i snage u čoveku retko kada manifestuju, dok većina primeraka ljudskih bića anonimno živi u opštoj uravnilovci, dobijajući snagu tek u masi, ili u nekakvom poretku kada ih organizuje neka politička ili religijska moć? Nije li zato čovek otpadnik? Nije li to ljudsko otpadništvo vidljivo i na nebu, a ne samo na Zemlji? Uputimo stoga pogled ka sazvežđu Severna kruna. U njoj vidimo kružnicu, vidimo krunu i vidimo lavirint. Vidimo inicijatičko iskušenje Tezeja. Vidimo čudovište Minotaura. Vidimo oreol svetaca. Vidimo boginju Liberu, ali vidimo i kazamat, karantin, svet mrtvih, arenu izopšteništva i otpadništva. Vidimo oblik Amente, oblik čistilišta. I vreme koje je sebe okitilo ovim simbolom ukazuje na ono što se sprema. Kontrainicijacija je stvorila tamnicu sa svim iskušenjima; inicijacija će pronaći put za odabrane pojedince. Ostali će pasti Minotauru.

(1) Bela Hamvaš, Scientia Sacra I, Draslar Partner, Beograd, 2012, str. 112.

2 comments:

  1. Proklestvo je imati takvog boga koji je stvorio coveka ne-Slobodnoga.Predodredjenje je apologija tiranije,a takvo bedno bice ne zasluzuje obozavanje.

    ReplyDelete
    Replies
    1. To je sve mit, jezik parabola, a mit je uvek višeslojan i višeznačan. Tvorac / tvorci čoveka su transcendentalni, a obožavanje je samo jedan od istorijski razvijenih načina za približavanje ljudske svesti božanskoj. Tiranija je već ljudska stvar...

      Delete

Cenio bih konstruktivnu kritiku, bolju argumentaciju i lepo sročena pitanja.
Sve zabeleške na blogu su autorski tekstovi i ne smeju se prenositi bez dopuštenja autora. Ako biste hteli da tekst sa bloga na bilo koji način upotrebite, u celini ili delimično, molim Vas da me kontaktirate. Hvala.
dorijan.nuaj@gmail.com
All notes in this blog may not be reproduced without permission of author. If you want to copy text from the blog or to use in any way, in whole or in part, please contact me. Thank you.