Friday, April 22, 2016

Dvojnik i blizanci

Taiša Abelar, pripadnica čarobnjačkog kruga Karlosa Kastanede, u knjizi Prelazak čarobnjaka, ističe suštinu podeljenosti ljudskih bića u energetskom smislu. Mnoge tradicionalne doktrine nas uče kako u nama postoji dualitet, duh, kao nematerijalni deo i telo koje predstavlja fizički deo. Ovakva podela, po njoj, održava našu energiju u stanju haotične podvojenosti i sprečava je da se objedini. To stanje podeljenosti je stanje čovečanstva uopšte, ali ta podeljenost, kako ističe Taiša Abelar, nije između našeg duha i tela, nego između tela, koje je boravište duha ili bića i drugog ja, koji je utočište naše osnovne energije. Ljudska bića, po tome, imaju dva velika energetska bloka, koja bivaju razdvojena od trenutka rođenja namerom odraslih, odnosno silama socijalizacije. Jedan deo se razvija prema spoljašnjosti i postaje fizičko telo, dok se drugi okreće ka unutrašnjosti i postaje dvojnik. Abelar kaže da kada ljudsko biće umre, telo se vraća se zemlji, dok se dvojnik oslobađa. Međutim, pošto se dvojnik nije imao prilike da se usavrši, on biva slobodan samo na jedan trenutak pre nego što biva raspršen.
Dakle, po doktrini koju prenosi Abelar, prava podela nije između duha/duše i tela, nego između fizičkog tela, koje je stanište duše i eteričnog tela ili dvojnika, koje je stanište energije. Dvojnik je, po rečima Taiše Abelar, na neki način beskrajan. Kao što je fizičko telo u komunikaciji sa drugim fizičkim telima, dvojnik komunicira sa univerzalnom životnom silom. Suština šamanskog rada po tome jeste izbrisati lažni dualizam tela i duha kako ne bismo umrli običnom smrću, a to se postiže sprovođenjem eteričnog dela naše ličnosti, tj. dvojnika, u svakodnevnu svest. To podrazumeva, po Taiši Abelar, dovođenje dvojnika u vezu sa svakodnevnim životom, čime naše telo postaje svesno svog energetskog eteričnog pandana. Fizičko telo je nerazdvojivo vezano za svog etarskog blizanca, ali vremenom ta veza slabi zahvaljujući pre svega osećanjima i mislima, koja su mahom fokusirana na fizičko telo. Da bi preusmerili svest sa fizičkog tela na njegovog fluidnog blizanca, neophodno je otkloniti prepreke koje razdvajaju ova dva aspekta našeg bića. O tome kako to izvesti, Taiša Abelar iscrpno govori u pomenutoj knjizi. U suštini dvojnik je naš izvor energije. Fizičko telo je rezervoar u kome se čuva energija.

Mistične tehnike Indije imaju za cilj ujedinjenje dva načela u ljudskom biću koja su obično predstavljena Suncem i Mesecom (metafiziološki nervi, nadiji: ida i pingala stapaju svoje energije kroz središni kanal – sušumnu). Cilj tih tehnika nije prevlast jednog od pomenuta dva kosmičko-fiziološka središta, nego upravo ujedinjenje, čime se postiže unifikacija leve i desne strane ljudske svesti, dnevne i noćne. Time se postiže ujedinjenje svesti, odnosno spajanje budne svesti sa svešću dvojnika. U mitologijama razni solarni junaci uvek imaju nekakvu tamnu stranu koja je povezana sa tajnama inicijacije, sa svetom mrtvih, plodnošću itd. Ta tamna strana je aspekt dvojnika u celini ljudskog bića. Kako je njegova priroda skrivena i često zastrašujuća za dnevnu svest, otud nije ni čudo što je dvojnik ogrnut velom tame. Dvojnik je zapravo skriveni blizanac svakog čoveka. U simboličkom smislu, fenomen dvojnika skriven je u mitovima o blizancima, uopšte u simbolici blizanaca. Pojava blizanaca podseća na postojanje skrivenog blizanca svakog ljudskog bića. U tarotu za fenomen dvojnika nalazimo indicije u kartama VI Ljubavnici, koji se povezuje sa znakom Blizanaca, i XVIII Mesec, povezanim sa znakom Riba. U mikrokosmičkom smislu oni su nosači duše, a u makrokosmičkom su stubovi sveta, što ih povezuje sa simbolikom kabalističkih stubova Joakin i Boaz.
Za pojam dvojnika vezuje se tačka kof, (što znači potiljak), o čemu piše Kenet Grant. To je lunarna tačka, a Mesec je suštinski povezan sa dvojnikom. Kof je moguće povezati i sa iglenom ušicom, a što asocira na novozavetnu parabolu: „Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatome da uđe u carstvo Božije“. Implicitno je rečeno da kamila, odnosno hebrejski glif gimel, u ovom slučaju lakše prolazi kroz kof nego bogataš koji je u analogiji sa Jupiterom (glif kaf). Kof i gimel imaju veze sa Mesecom. Takođe, Mesec je povezan i sa seksualnim funkcijama, kako to kabalistički tumači Grant simbolika Meseca na Drvetu života obuhvata seksualne funkcije. Lunarni sefirotski fokus je Jesod, što znači „Temelj“, što ukazuje na to da je pojavni svet utemeljen na seksualnosti. Zapadni hermetizam glifu kof dodeljuje tarot kartu XVIII Mesec koja skriva doktrinu tamne strane. Mesec je univerzalna planeta te ima udela i u onom što je najviše, kao i u onom što je najniže o čemu svedoče i dve lunarne geomantijske figure (koje zapravo označavaju apstraktne mesečeve čvorove) - Caput Draconis i Cauda Draconis. Viši aspekt Meseca je u tarotu predstavljen kartom II Prvosveštenica, odnosno Papesa, a niži upravo kartom XVIII Mesec. Astrološki znak te karte su Ribe. Po Alisteru Kroliju ta karta predstavlja ponoć. U Krolijevom špilu na njoj su prikazana dva Anubisa. Anubis je psoglavi, likantrop, vukodlak, onaj što vidi u tami, tamni atavizam, užas.
U periodu koje možemo nazvati zlatnim dobom, kad je čovek bio jedinstveno biće, dvojnik nije postojao. Rascepljenost je došla kao suštinski iskorak involucije ljudske vrste. Uronjenost u materijalni i materijalistički život i mentalni sklop, kako se praktikuje, naročito u naše vreme, ima i tek će imati za posledicu produbljenje tog jaza između solarne i lunarne svesti, te podvojenosti aspekata unutar ljudskog bića. Takav razvoj događaja podrazumeva nekakvu reakciju ljudi, u zaludnom polusvesnom pokušaju da se predupredi dalja podvojenost čoveka i njegovog dvojnika. Taj pokušaj ide u pogrešnom pravcu, kroz udaljavanje od prirodnih načela bitisanja ka zagrljaju u iskonstruisanom, izveštačenom, virtuelnom i izmaštanom. To je put u hibernaciju, odnosno put u svojevrsnu mumifikaciju o čijim modalitetima i posledicama tek treba razmišljati...