Tuesday, March 22, 2016

Pretpostavke mesijanstva



Mnogi ljudi žive u uverenju da je naše vreme posebno, jedinstveno i temeljno drugačije od svih prethodnih. I zaista, mnogo je toga danas čega nikada nije bilo u poznatoj nam istoriji. Kao prvo, nikada pre na našoj planeti nije živelo toliko ljudskih bića; nikada nije bilo toliko ogromnih ljudskih kolonija; nikada razorna moć čovečanstva nije bila ispoljavana niti se gomilala u meri kao danas; nikada pre živi svet nije tako naglo i masovno nestajao a da ljudski rod to pamti (ako izuzmemo mitove o potopu), nikada ljudske aktivnosti nisu bile toliko masovne i opsežne kao u ovo vreme; nikada pre naša planeta nije bila toliko ekološki devastirana; nikada komunikacija između ljudi nije bila toliko obimna i brza a otuđenost veća; nikada čovečanstvo nije bilo suočeno sa tako drastičnim ograničenjima i tako širokim mogućnostima istovremeno. Potrošio bih stranice i stranice nepotrebno nabrajajući čega sve nije bilo nikada pre a danas je stvar naše svakodnevnice, naše iluzije normalnosti.[1] Neki tu jedinstvenost tumače konceptima „poslednjih vremena“, najavljujući razrešenje svetske, ako ne i kosmičke eshatološke drame. Drugi, u ovim svakako jedinstvenim simptomima današnjice, vide znakove novog početka, novog doba koje se budi. Nije mi namera da ovde raspravljam ko je u pravu, niti izvodim kreativne sinteze i filozofska pomirenja dva različita pogleda na svet, ni da negiram oba. Želim samo da istaknem moje duboko uverenje, koje čak nije ni samo moje, da u kulturi, istoriji, odnosno u ljudskoj svesti nema ničeg suštinski novog, nego je svaka pojava refleksija manje više iskrivljenih prvobitnih kulturnih, religijskih, ezoterijskih, magijskih i mitoloških koncepata. Tako dolazimo do paradoksa po kojem imamo stvari i pojave kakvih nikada nije bilo ranije, ali da su te do sada neviđene pojave zapravo refleksije drevnih uzora u ovom vremenu.

Pojam Revolucije i pratećih apokaliptičkih komponenata, takođe ima svoje ezoterijske korene i ima svoje simbole koji se pojavljuju od pamtiveka, čije se interpretacije menjaju u zavisnosti od perspektive posmatrača, ali je njihova intencija uvek ista, mesijanska i prevratnička. Mesijanstvo jeste revolucionarno. Mesija je revolucionar, a Revolucija je po tradiciji hermetizma, svojstvo planetarne prirode Saturna. Taj Saturn, odnosno Hronos, stari je lisac. Uhvaćeni u njegove vremenske mreže mislimo kako Revolucija počinje sa nama, od nas, ili barem od onih vremenski nama bliskim, a ne vidimo permanentnost saturnovske „revolucije koja teče“ od praiskona. Iako znači stalnu promenu njena načela su večna i nepromenljiva. Menjaju se akteri, likovi koji manje više uspešno bivaju obuzeti mesijanskim žarom revolucije a čiji su uzroci i koreni duboki, sakralni, utkani u točkove same prirode univerzuma. Ideja Mesije je svojstvena samoj ljudskoj prirodi jer pretpostavlja boljeg čoveka, njegovo popravljanje. Pojmovi i simboli te Revolucije koje želim da istaknem jesu Mesija, Zmija, Zvezda, Mač, Štap, Žena, Golub, Kamen itd. Dolazak Mesije povezan je sa strahovitim razaranjem koje mu prethodi ili ga najavljuje, čime se ukazuje i na neophodnost obnove u skladu sa načelima koje Mesija sa sobom donosi.


Zmija je najvažniji aspekt mesijanske pojavnosti. Rajska zmija je izbavitelj ljudi iz Rajskog vrta, bez čega Božja promisao o padu i iskupljenju ne bi bila moguća. Biblijski Noje (simbol golubica), odnosno mesopotamski Utnapištim, spasitelj je od potopa kao Božje kazne, čime je omogućeno obnavljanje ne samo čovečanstva nego i ostalog živog sveta, čime se implicira čovekova odgovornost za sva ostala živa bića na planeti. Mojsije je izbavitelj odabranog naroda iz Egipta. Mojsijeva „zmija u divljini“ je simbol spasenja i obnove. Isus Hrist (simbol golub u svojstvu Svetog Duha) je izbavitelj čovečanstva od smrti. Hristovo raspeće je obnova. Babalon je izbaviteljica ljudi iz podvojenosti od božanskog. To je takođe obnova. Takođe setimo se da je Sveti Duh u obliku goluba oplodio Devicu Mariju, majku Mesije. 

Istakao sam da je Mesija onaj koji menja i obnavlja. U suštini Mesija je božanska sila oličena u nekoj konkretnoj osobi ili konceptu koja izbavlja čoveka iz lanaca elementarnih sila i uzdiže ga na viši nivo. Ličnosti ili likovi koji igraju mesijansku ulogu se tokom istorije menjaju, zato što se menjaju istorijske okolnosti, ali suštinska svrha mesijanskog poslanja je uvek ista. Mesijanska ideja postoji gotovo u svim važnim mitologijama i tradicijama: u Mesopotamiji, Iranu, Egiptu, Meksiku, Kini i Indiji. Mesija iskupljuje, uzdiže, spašava, obnavlja, menja. Naravno, to sve ima i svoje patološke refleksije, sindrom umišljenog mesijanstva, ali čak i kada je umišljeno ili karikaturalno, mesijansko poslanje, odnosno pseudoposlanje takođe ima neka svojstva istinskog mesijanstva. Takođe, mesijanska priroda može biti i ženskog pola: imamo plavi ženski mesijanski aspekt oličen u gnostičkoj Sofiji i crveni u telemitskoj Babalon, dok bi zlatnožuti bio muški, a čiji je idealni istorijski predstavnik Isus Hrist.

Vidi još Pretpostavke mesijanstva II




[1] Veliki prirodnjak XX veka Konrad Lorenc nabrojao je osam međusobno povezanih procesa koji, po njemu, prete opstanku današnje kulture i generalno čovečanstva, a to su: a) prenaseljenost – koja opterećuje ljudske kapacitete održavanja socijalnih kontakata i rađa agresiju; b) ekocid; c) kompetitivnost koja ljudima oduzima vreme i čini ih slepim za istinske vrednosti; d) plima opšeg mekuštva i beskarakternosti, što uzrokuje gubitak jakih osećanja i toleranciju spram neprijatnosti te suspreže mogućnost iskrenog radovanja; takođe, to ljude čini nesposobnim da uživaju pa otud pomama za novim podsticajima; e); genetsko propadanje usled nedostatka faktora koji vrši selekcioni pritisak na razvijanje i održavanje društvenih normi ponašanja te epidemija infantilnosti; f) napuštanje tradicije i kidanje tradicijom uspostavljenih veza i odnosa; g) masovna prijemčivost indoktrinaciji i uniformisanost shvatanja i ideja kakvo nije postojalo ni u jednom trenutku ljudske istorije, a što je suštinska posledica redukcije individualnosti; h) masovno naoružavanje nuklearnim oružjem... vidi Konrad Lorenc, Osam smrtnih grehova civilizovanog čovečanstva, Obelisk, Beograd, 1998.

No comments:

Post a Comment

Cenio bih konstruktivnu kritiku, bolju argumentaciju i lepo sročena pitanja.
Sve zabeleške na blogu su autorski tekstovi i ne smeju se prenositi bez dopuštenja autora. Ako biste hteli da tekst sa bloga na bilo koji način upotrebite, u celini ili delimično, molim Vas da me kontaktirate. Hvala.
dorijan.nuaj@gmail.com
All notes in this blog may not be reproduced without permission of author. If you want to copy text from the blog or to use in any way, in whole or in part, please contact me. Thank you.