Saturday, March 26, 2016

Pretpostavke mesijanstva II: plameni mač kabale i uspinjuća zmija

Da bi započeli istraživanje mesijanskih, kao i pretpostavki večne kosmičke revolucije, (vidi: Pretpostavke mesijanstva ), moramo prethodno uroniti u ezoterične sfere kabale. Svakom ko je iole izučavao kabalističku tradiciju poznato je da reči Zmija (nahaš) i Mesija (meših), pisane na hebrejskom jeziku, imaju istu brojčanu vrednost. U kabalističkom poimanju to ima dublji smisao od puke slučajnosti. Zapravo, ukazuje na simboličku istovetnost. Simbol povezan sa Zmijom/Mesijom jeste Zvezda, zato što je dolazak Mesije ili značajne osobe u biblijskoj, i ne samo biblijskoj tradiciji, povezan sa pojavom neke posebne zvezde. U Novom zavetu je poznata Vitlejemska zvezda koja je najavila rođenje Isusa Hrista. Stari zavet takođe povezuje pojavu Mesije sa uzdizanjem određene Zvezde: „Vidim ga, al’ ne kao što je sada. Gledam ga ja, ali ne iz bliza: Izlazi zvezda iz Jakova, Skiptar se iz Izrailja diže...“ (Brojevi 24:17, prevod Lujo Bakotić). 


Zvezda kao simbol predstavlja probuđenog i prosvetljenog čoveka, usavršeni mikrokosmos. Na tarot karti – V Prvosveštenik (Krolijev špil), predstavljen je egipatski bog Oziris ispred koga su prikazani mali čovek u pentagramu i žena opasana mačem. Gnostičko ime za Ozirisa je Osoronofris, odnosno egipatski Asar-un-Nefer, samousavršeni. Otud je pentagram, tj petokraka zvezda simbol savršenstva. Još jedan pojam koji tu spada je Mač kao simbolički Mesijin artefakt koji nagoveštava rat, fizički, duhovni, makrokosmički, mikrokosmički. Zmija dolazi odozdo, a Mač se zariva odozgo. Mač dolazi sa nebesa, a Zmija se uzdiže sa zemlje. To je plamteći Mač kabale koji polazi iz prve sefire Keter (Kruna, broj 1) i juri kroz svih devet sfera Drveta Života odozgo na dole (od apstraktnog ka konkretnom grubo rečeno) do poslednje desete sfere – Malkut (Kraljevstvo), koja se nalazi u podnožju dijagrama Drveta; za razliku od Zmije koja se iz Malkuta uspinje ka vrhu, tj ka Keteru. Ta uspinjuća Zmija je Mojsijeva bronzana zmija koja spašava od smrti u biblijskoj epizodi u sinajskoj pustinji (Brojevi 21:6-9). Planetarna atribucija te Zmije je Venera, čiji je astrološki simbol poput egipatskog anka – krug na krstu.


Mač je put silaska duha, odnosno silaska Boga, a Zmija je put uspenja čoveka, uzdizanja kundalini itd. Mač povezuje sfere Drveta Života, a Zmija ide njegovim stazama. Mač je poput munje. Mač jeste Munja, a Munja je povezana sa Ženom. Munja je, kako to primećuje Alister Kroli, po obliku hebrejsko slovo alef, koje podseća i na svastiku. Alef je simbolička veza između sfere Hokmaha (Mudrost, sfera zvezda stajačica) sa sferom Ketera koja je tradicionalno predstavljena simbolom svastike. Munja/Mač dolazi iz najviše sfere, od samog Boga i predstavlja Ženu, odnosno Devicu sveta, koja je zapravo duša Mesije, o čemu svedoči tarot arkana XXI Svet, odnosno Univerzum. Po Kroliju, Devica sveta se preobražava u fluidnu vatru te pretvara svoju lepotu u Munju. O tome piše Danijel Gunter: „Munja je simbolički predstavljena kao Filozofski Krst ili Svastika. Ovaj amblem se takođe naziva i Hermetički Krst. U ovom obliku Munju sačinjava 17 vidljivih kvadrata od 25, ujedinjujući četiri elementa, dvanaest znakova Zodijaka i Sunce. Munja je tako broj 17, broj Zvezde i IAO, po obliku Alef, koji je 1, stoga Keter, Kruna... Zajedno, Mač i Zmija su 32, ujedinjujući 10 Sefirota i 22 staze.“ (vidi Danijel Gunter, Inicijacija u Aeon Deteta,  Alef, Beograd, 2015, str 94-95-96). 



Po Genonu, svastika nije slika sveta, već slika delovanja načela u odnosu na svet (vidi Rene Genon, Simbolika krsta, Gradac, Čačak-Beograd, 1998, str. 56, i dalje vidi poglavlje Svastika). Govoreći o slici zmije obmotane o Drvo koje predstavlja osovinu sveta, a u čiji se simbolički korpus kabalističko Drvo Života može svrstati, Genon kaže da ta zmija predstavlja: „Sveukupnost ciklusa univerzalne pojavnosti; i zaista, kretanje kroz različita stanja prikazuje se, u nekim tradicijama, kao seoba bića kroz telo te zmije.“ Dakle, simbolizam je naizgled komplikovan, zato što opisuje proces i različite aspekte jedne stvari. Danijel Gunter otkriva da je u skladu sa telemitskom doktrinom Mesija zapravo Babalon, biblijska Skerletna Žena, odnosno Kurva Vavilonska. Gunter kaže da pojava (telemitskog) Mesije nije imala za cilj da bude predmet obožavanja ili javnog priznanja, već naglašava neprimetan i tajanstven način njegovog pojavljivanja, nalik Hristovom obećanju da će doći tiho kao lopov u noći. Njegova mesijanska misija jeste, kako Gunter kaže, da čoveku donese Reč koja će opiti najunutrašnjije, a ne najspoljašnjije. Međutim, on naglašava da će dolazak tog Mesije biti praćen porođajnim mukama novog doba i da će njegov sluga biti odbačen od ljudi. Taj Mesija je, po Gunteru, čuvar Ambisa: „On koji je poput Žene koja štrca mleko zvezda iz svojih dojki.“ (Gunter, isto, str. 98).