Friday, March 18, 2016

Moloh zapadne civilizacije


vidi prethodno. Iz ideologije božanskih revolucionara

Tzv primitivna religija je poput primitivne ekonomije. Reč je o prostoj naturalnoj razmeni na principu: mi Tebi žrtvu, Ti nama pomoć u izvršenju nekog našeg konkretnog egzistencijalnog zahteva.Viši nivo trgovine, koji bi se mogao porediti sa robno-novčanim odnosom, podrazumeva uvođenje čitave manufakture: mi Tebi žrtve, čitav kult, štovanje, molitve, obrede, hramove, sveštenike, sistem, a Ti nama političku podršku, pomoć u ratu protiv neprijatelja, ekonomsko blagostanje, zaštitu od neprijateljskih magijskih uticaja, pošasti, drugih bogova i demonskih sila. Najapstraktniji nivo razmene postignut je u hrišćanstvu gde se razmenjuje nešto posve apstraktno i neuhvatljivo – LJUBAV, čime se čovek vezuje za božanstvo na mnogo jači i obuhvatniji način, te adekvatno tome biva još veći rob pa stoga sve manje slobodan od sve suptilnijih uticaja okultnih sila. 

Julius Evola kaže da sa pojavom hrišćanstva počinje opadanje bez presedana. U Pobuni protiv modernog sveta on hrišćanstvo karakteriše kao beznadni oblik dionisizma. Iz Evoline dioptrije, hrišćanstvo se formiralo oslanjajući se na iznutra narušen ljudski tip i na iracionalni deo bića. Ono je umesto  herojskog, saznajnog i inicijacijskog uzdizanja postavilo kao osnovni instrument veru, silinu uznemirene, postiđene i potresene duše gurnute prema natprirodnom. Sugerišući skorašnji dolazak Božjeg Carstva, te nudeći sliku večnog spasenja i večnog prokletstva, prvobitno hrišćanstvo se, kako to kaže Evola, usmerilo na intenziviranje krize takvog tipa čoveka i potenciranje zanosa vere sve dok se, uz simbol spasenja u raspetom Hristu, nije otvorio problematični put iskupljenja. Dakle, za razliku od judaizma, to više nije bila čista religija Zakona, niti inicijacijska Misterija, već nekakav surogat prilagođen pomenutom tipu rastrzanog čoveka koji se osećao uzdignutim nad svojom podlošću iskupljen u pandemijskom utisku milosti, nadahnut novom nadom, opravdan, iskupljen i oslobođen sveta, tela i smrti. U Antihristu, Niče kaže da je hrišćanstvo vodilo rat do smrti protiv višeg tipa čoveka, proganjavši sve osnovne instinkte tog tipa. Istovremeno, ono je stalo na stranu, kako to Niče kaže, svih onih koji su slabi, ništavni, bezuspešni. U suštini, po Ničeu, hrišćanstvo je iz suprotstavljanja instinktima održanja snažnog života stvorilo ideal. Posledice su apokaliptične.

Uzmimo u razmatranje te apokaliptične posledice na primeru tri istorijska masovna žrtvovanja. Sva tri žrtvovanja su odrađena po nekoj proceduri te pod demagoškim plaštom neke ideologije i imperativom aktuelne političke situacije. Reč je o zločinima katoličke inkvizicije, nemačkih nacista i američke administracije. U sva tri slučaja imamo izvanrednu organizaciju, sleđenje određene procedure, papirologiju i odlične izgovore. Na delu je birokratizovano zločinstvo koje uporedo sa razvojem civilizacije i tehnologije biva sve sofisticiranije. Bilo da je reč o paljenju veštica i jeretika, ili o masovnoj deportaciji i uništavanju miliona ljudi u koncentracionim logorima, odnosno o masovnim i razornim vojnim akcijama sa velikim posledicama po civilno stanovništvo, žrtve masovno umiru u ognju. Žrtve su prvobitno, u mnjenju počinilaca ubistava, dehumanizovane i satanizovane. Za inkviziciju reč je o vešticama i podanicima Đavola, odnosno o nekome ko samo izgleda kao čovek, ali budući da mu je Đavo uzeo dušu ili je stavio pod svoju kontrolu (onečistivši je), inkvizitorska žrtva nije ljudsko biće u punom smislu reči. Što se tiče nacista, žrtve su pripadnici prirodno inferiornijih, tzv nižih rasa, neka parazitska vrsta podljudi (Jevreji, Sloveni, Romi). Naposletku, za američki establišment ubijeni u nuklearnom ili napalm ognju su neki tamo Japanci, Vijetnamci, Arapi, nacisti, fašisti, komunisti, autoritarci, fanatici, ekstremisti, rasisti, zločinci. Njihova ljudskost unakažena je i redukovana njihovim stavovima, vrednostima, uverenjima i ponašanjem. Oni nemaju moralno pravo na postojanje. U svakom slučaju ni oni nisu ljudi u smislu u kome su to oni koji žele njihovo uništenje.

U sva tri slučaja, u ime viših interesa u ime Pravde, Boga, nacionalnog interesa, demokratije, slobode, čistote vere, nacije ili rase, neka organizovana sila na državnom nivou vrši masovnu egzekuciju podljudskog elementa koji kao takav prezentuje sile haosa, destrukcije i retrogradnosti. Uz ovo pomenimo i u bibliji opisan genocid Jehovinog odabranog naroda nad starosedeocima obećane zemlje. Nije bilo milosti ni za domorodačke magarce a kamo li za njihovu decu ili žene. Bog je tako naložio, jer sve što je u vezi sa prvobitnim stanovnicima obećane zemlje nečisto je i neophodno ga je uništiti. Kao takva, ta kategorija ljudi može biti slobodno najsurovije žrtvovana bez da se to kosi sa osnovnim moralnim i etičkim načelima izvršilaca pravde. Objekti žrtvovanja su idealni jer u mnenju dželata figurišu kao nosioci zla, kao žrtveni jarci ili neljudi koji u sebi nose sve grehe ovoga sveta i sve grehe onih koji vrše egzekuciju. I inkvizicija, i nacisti, i američka administracija su svojim žrtvama pripisali ono čega se najviše gnušaju, čega se boje i što u određenoj meri prepoznaju u vlastitom karakteru. Inkvizicija je etiketirala svoje žrtve na osnovu fabrikovanih optužbi koje uključuju dijaboličnost, grešnost, pakt sa đavolom, otpadništvo od vere, magijsko delovanje itd. U očima nacista greh njihovih žrtava bio je pre svega genetski i ontološki. Prosto, njihove žrtve su niža rasa i ne baš ljudska bića u punom smislu reči. Na sve to dodaje se konspirativnost, zlonamernost, parazitizam, ljudska inferiornost, animalnost itd. genocidnost, rasizam, komunizam, autoritarnost, agresivnost, totalitarizam itd. U sva tri primera reč je o žrtvovanju, ali to nije svesno kultno žrtvovanje, nego pre bi se moglo reći da je reč o vulgarizovanom žrtvovanju duhu vremena. Naručioci i inspiratori zločina jesu:
a) za inkviziciju: krvožedni Bog Otac katoličke biblije, odnosno univerzalizovani Bog starog Izraela;
b) za naciste: (neo)paganski germanski bog rata;
c) za američku administraciju: bog čije oko posmatra sa vrha piramide koja krasi novčanicu od jednog dolara, veliki arhitekta univerzuma.
U svakom slučaju ljude je trebalo žrtvovati, a što nije bilo moguće bez neke dobre operativne isprike. Takođe, sva tri slučaja ukazuju na isto poreklo. Ista sila, isti entitet stoji iza kontinuiteta zločina, isti je rukopis, samo su akteri drugi. Ta sila je ahrimanski duh vremena i civilizacije Zapada, koja se predstavlja na bezbroj različitih načina, kao Pravda, kao Humanost, kao Isus, Bog, Ljubav, Vera, Nada, Milosrđe... 




No comments:

Post a Comment

Cenio bih konstruktivnu kritiku, bolju argumentaciju i lepo sročena pitanja.
Sve zabeleške na blogu su autorski tekstovi i ne smeju se prenositi bez dopuštenja autora. Ako biste hteli da tekst sa bloga na bilo koji način upotrebite, u celini ili delimično, molim Vas da me kontaktirate. Hvala.
dorijan.nuaj@gmail.com
All notes in this blog may not be reproduced without permission of author. If you want to copy text from the blog or to use in any way, in whole or in part, please contact me. Thank you.