Thursday, March 24, 2016

Kultura kao sudbina



„Čoveka više ne izvodimo iz „duha“, iz „božanstva“, vratili smo ga među životinje. Za nas je on najsnažnija životinja, jer je najlukavija: jedna od posledica toga je njegova duhovnost. S druge strane, čuvamo se sujete koja bi htela opet da se ovde čuje: kao da bi čovek bio veliki poslednji cilj životinjskog razvitka. On nipošto nije kruna stvaranja: svako biće pored njega je na jednakom stepenu savršenstva… I budući da to tvrdimo, tvrdimo i preko toga: čovek je, relativno uzev, najbezuspešnija životinja, najbolesnija, najopasnije skrenuta sa puta svojih instinkata – svakako, uza sve to, i najzanimljivija.“
Niče, Antihrist, paragraf 14.
Kultura je primenjeni aspekt jedne, rekao bih sudbinske sile, sastavljene od savršeno uklopljenog niza slučajnog i namernog ljudskog delovanja. Kao takva, kultura je istorijski proces koji, osim što teži diverzifikaciji, jednako teži i unifikaciji. Istovremeno, istorija je deo kulturnog procesa. Bez kulturne komponente ona jednostavno ne postoji. Kultura kao proces i kao sila najviše utiče na formiranje pravca i opsega ljudskog opažajnog, saznajnog, spoznajnog i emotivnog delovanja. Pojedinac, u svoju odbranu ili zaštitu od inhibitornog uticaja kulturnih sila i procesa malo šta može učiniti bez ogromnog i usredsređenog napora i bez jasne vizije šta bi sa manevarskim prostorom koji je antikulturnim naporom prokrčio sebi. Kultura je sila (ili skup sila) koja kao spoljni faktor suštinski utiče na formiranje percepcije i samosvesti individue, posredstvom kompleksa raznih sadržaja koji se kao aktivni činioci implementiraju u svest individue. Kulturni sadržaji su ništa više do implanti jedne, u principu strane sile. Otud su samo one misli, koje su po svom smislu van opsega kulture, uistinu naše. Sve ostalo je fabrikat nastao interakcijom naše mentalne tvari sa implementiranim elementima koji su strani i zavojevački. Iz tog mešovitog braka našeg i umetnutog umnog proizvoda nastaju novi naraštaji implanata. Proizvodi ili dostignuća izvornog ljudskog uma su u takvoj interakciji recesivna i gubitnička komponenta. Potomstvo jedne takve interakcije (koja se kontinuirano ponavlja) jesu novi zavojevački elementi koji ugnjetavaju kako onog koji ih je iznedrio tako i druge individue. Otud je istorija klopka za ljudska bića, a kultura je perfidni tamničar i dželat.
Ljudi su, u svojoj suštini, poput životinja, neistorijska i nekulturna bića. Istorija i kultura, kao procesi samoporobljavanja i degenerisanja čoveka, jesu osnovni instrumenti Dekadencije pomoću kojih se nanose nepovratne i fatalne štete kako ljudskim, a kroz delovanje ljudi, i svim ostalim bićima na ovoj planeti. Istorijski i kulturni čovek je mutirani, degenerisani monstrum koji vremenom postaje sve groteskniji. Kultura je proizvod, proces ali i polje transgeneracijskog, milenarnog ljudskog delovanja. Ona je fatalan, dekadencijski i dijalektički proces, te se prema njoj moramo odnositi svrsishodno, oprezno i krajnje praktično. U protivnom, ona će nas jednostavno proždrati, i to kanibalski – putem našeg vlastitog samoproždiranja. Pritom imajmo na umu da je kultura deo našeg uma i paradoksalno je dvostruka: istovremeno je deo ljudskog bića, ali i nije, istovremeno služi čoveku ali i radi protiv njega. Osnovna načela kulture su dekadencija i divergencija. Suprotne tendencije su podsistemski procesi u funkciji ovih osnovnih. Svako uzdizanje u funkciji je unižavanja i pada. Svaka cigla ugrađena u kulu Progresa u funkciji je ostvarenja Ruševine, te služi kao gorivo pećnice negacijskih sila. Svaka evolucija izazov je čeljustima involucije, generacija izazov degeneraciji. Svaki proboj ljudske svesti izaziva najcrnju tamu. Lepota priziva nasilje i rugobnost, a vrlina porok. Svaka ideja ima svoju anti-ideju, a iniciranje neke ideje automatski za sobom povlači kontrainicijatičku reakciju. Krajnji ishod kulture je nekultura. To su neke osnovne pretpostavke kulturnog univerzuma. Ona raste, razvija se i srlja u antipod, u nešto što joj nije bila prvobitna namena. Kultura će, naravno i kao antipod, i dalje biti kultura, kultura u smislu antikulture, dok put od antikulture vodi u nekulturu. Nekultura, što nije teško pretpostaviti, nije stanje svojstveno civilizovanom istorijskom čoveku, već zverima ili pak bogovima.

Univerzum je svet iz perspektive čoveka, dakle, jedna interpretacija. Univerzum to jeste iz perspektive kulture, odnosno kulturom određene perspektive. Elifas Levi kaže da su spoljašnje stvari za nas ono što od njih čini naš unutrašnji svet. Da li je Univerzum, uključujući i samog čoveka, to šta čovek misli ili zna da jeste (ili što mu se iz aktuelne ljudske perspektive čini da zna da jeste), teško da ima ubedljivog dokaza tako da svakog liši ma kakve sumnje. Mi se ophodimo kao da mi jesmo, i da svet jeste kakvim nam se čini da jeste, na osnovu naše ukorenjene i snažne vere da mi jesmo baš takvi kakvi verujemo da jesmo, te da svet jeste upravo onakav kakav verujemo da jeste. Svet sa tačke gledišta kabalističkog i pozitivističkog naučnika nije isti, iako je reč o istom svetu, iako se obojica, između ostalog, igraju brojkama i slovima. Naš pogled na svet nastaje sintezom opažaja, memorije, verovanja i interpretacija koje tvore tačku gledišta. Oko te tačke gledišta okupljaju se ili iz nje proizilaze predstave složenije prirode, gradeći manje-više koherentan sistem interpretacijskih i logičkih orijentira bez kojih je istorijski i kulturan ljudski život nezamisliv.
U današnje vreme konfuzija koja nastaje usled enormnog povećanja količine i protoka informacija (kao i opšte ubrzanje istorije i ekspanzija kulturnih sadržaja) znatno uzdrmava stabilnost ljudskih tački gledišta, predstava, stavova, dovodeći ličnost u stanje infantilne nestabilnosti. Civilizovan čovek u sve većoj meri postaje jedno veliko dete, matori infant. Alister Kroli je još početkom XX veka poviknuo: Mi smo deca! (u predgovoru Knjige Zakona), misleći na opštu infantilizaciju ljudskog karaktera u tzv eri Vodolije, odnosno Novom Dobu. Kao da je rekao „mi smo gomila“, a gomila to je stanje modernosti, stanje napretka, utapanje infantilizovanog pojedinca u razularenu masu. Ljudske predstave i ostali orijentiri racionalnosti i ličnosti nalaze se u procesu opšte, globalne tranzicije. Univerzum nikada pre nije izgledao na način kako to sada izgleda. Da li se promenio Univerzum ili čovek, nije ni bitno, jer ako se promenio Univerzum (u čiji je korpus, naravno, uvršten i sam čovek), to je i na čoveka imalo snažnog efekta. Ako je čovek taj koji se promenio, to je i te kako uslovilo i promenu Univerzuma – iz perspektive čoveka. Evidentno kako je u praktičnom smislu svaka, ma i najmanja promena, univerzalna, po krajnjim konsekvencama revolucionarna, s obzirom da nakon te promene nešto više nije kao pre – o kakvoj god irelevantnosti da je reč. S tom promenom Univerzum više nije isti. U domenu njenog dejstva svaka promena je relevantna.

Civilizacijsko-tehnološki trend rasta količine raznovrsnih, često i protivrečnih informacija, kao i povećanje frekventnosti te obima tog permanentnog emisionog informatičko-komunikacionog procesa, teži da poremeti stabilnost i uvreženost ljudskih predstava, stavova i prioriteta. To nas vodi korak dalje ka opštoj patologizaciji usled poremaćaja moralne, etičke, logičke, vrednosne, emotivne, uopšte psihičke ravnoteže zasnovane na principima jednog sveta kakav više ne postoji, budući da se taj svet (kulturni univerzum, odnosno društvena sfera) brzo i dramatično menja. Ovo nipošto ne znači da ja opravdavam takav svet, već samo želim da istaknem kako čovečanstvo sve brže klizi u globalnu, nezapamćenu anarhiju!

vidi nastavke: Kultura, revolucija i pseudocivilizacija i Revolucija katastrofe i demon informacija

No comments:

Post a Comment

Cenio bih konstruktivnu kritiku, bolju argumentaciju i lepo sročena pitanja.
Sve zabeleške na blogu su autorski tekstovi i ne smeju se prenositi bez dopuštenja autora. Ako biste hteli da tekst sa bloga na bilo koji način upotrebite, u celini ili delimično, molim Vas da me kontaktirate. Hvala.
dorijan.nuaj@gmail.com
All notes in this blog may not be reproduced without permission of author. If you want to copy text from the blog or to use in any way, in whole or in part, please contact me. Thank you.