Monday, March 21, 2016

Egiptozofija



Prvobitni impuls egipatske civilizacije bio je kolosalan i sveobuhvatan, omogućivši milenarno vegetiranje kasnijih generacija u drugim civilizacijama, a osim toga refleksije tog impulsa možemo pratiti i u današnje vreme. Po Rudolfu Štajneru naše doba jeste neka vrsta ponovnog življenja drevne egipatske epohe. Otud i toliko interesovanje za mit, civilizaciju i kulturu drevnog Egipta, odnosno fascinacija duhom Egipta. U neku ruku danas imamo na delu oživljavanja određenih refleksija i načela tog duha. Mnoge okultne struje utemeljene su i crpe sa tog izvora. Kao da postoji zakulisna koordinacija nekakve nekromantije koja će oživeti sasušenu mumiju te vratiti sjaj hramovima i piramidama posađenim u dolini Nila. A možda je sve to zakonomerno slučajno s obzirom da je i antička epoha imala interes za tu tajanstvenu zemlju. U novovekovnom nadiranju evropske civilizacije istraživači i osvajači susreli su se sa uspavanom egipatskom sfingom i bili fascinirani njenim duhom. Kao da smo na nekoj velikoj istorijskoj spiritističkoj seansi u kojoj duh modernog vremena zaziva duh mrtve civilizacije ili biva zaposednut njim. Značajna je uloga rozenkrojcera, slobodnih zidara, teozofa i pojedinih naučnika u toj fascinaciji, kao i uloga ličnosti kao što su Ficino, Atanasius Kiršer, Šampolion, Džerald Mesi, Volis Badž, Maspero Kaljostro, madam Blavacki, Alister Kroli, de Ljubič, Junker itd. Kroz te duhove izlivala su se zračenja mrtve kulture u duh modernih vremena. Povodom zore egipatske renesanse, Elijade je zapisao: 
„Ako je Đordano Bruno s oduševljenjem pozdravio Kopernikova otkrića, to u početku nije bilo zbog njihovog naučnog i filozofskog značaja, nego zato što je smatrao da heliocentričnost ima duboko religiozno i magijsko značenje. Dok je bio u Engleskoj, Bruno je proricao neminovan povratak okultne religije starih Egipćana na način opisan u Asclepiosu, slavnom hermetičkom tekstu. Bruno se osećao nadmoćnijim u odnosu na Kopernika, jer, dok je Kopernik svoju teoriju shvatao kao matematičar, Bruno je tvrdio da može protumačiti Kopernikov nebeski dijagram kao simbolički znak božanskih misterija.“ 
Štajner je podelio postatlantsku istoriju, tj istoriju nakon potopa Atlantide, na sedam razdoblja, od kojih mi trenutno živimo u petom. Prvo razdoblje je bilo vreme drevne indijske civilizacije, koje će se ponoviti i u poslednjem – sedmom razdoblju. Drugo razdoblje je bilo vreme persijske kulture, koje će na neki način ponovo oživeti u šestom razdoblju, dok recimo treće i peto razdoblje pripadaju duhu Egipta. Antička grčko-rimska epoha je četvrta i jedinstvena, odnosno neponovljiva u Štajnerovoj transistorijskoj shemi smena razdoblja.

Egipat, budući geografski blizak Evropi kao epicentru svetskog duha, sve vreme je obasjavao taj epicentar, ali tek je u moderno vreme taj uticaj dosegao kulminaciju. I prodor hrišćanstva u Egipat takođe je pobudio interesovanje crkvenih intelektualaca za Egipat, naročito za egipatske ideje o zagrobnom životu. U XV veku, u sam osvit modernog doba, kada su udarani temelji tom dobu, Evropa ponovo otkriva antičke pisce koji govore o Egiptu. Od tada počinje ubrzanje egiptomanije. Dakle, uticaj Egipta na evropski svet je ogroman i često neprimetan jer su mnogi njegovi kanali podzemni. Štajner recimo, tvrdi da je darvinizam neka vrsta refleksije egipatskog religijskog zoomorfizma. Ako bi se potrudili mogli bismo naći prilično takvih refleksija egipatskih uzora u našem vremenu. O jednoj takvoj refleksiji govori Štajner: 
„Jedna duboka tajna, skrivena pod gustim velom, objavljuje se u pojavi Izide, ljupke božanske duhovnosti; Izide, koja je u duhovnoj svesti starog Egipćanina stajala sa detetom Horusom, kao naša Madona sa detetom Isusom. Činjenica da nam se Izida predstavlja kao nešto što u sebi nosi večno, podseća nas ponovo na osećaj pri pogledu na Madonu. U Izidi treba da vidimo duboke tajne, koje su zasnovane u duhovnom. Jedno ponovno sećanje na Izidu jeste Madona, Izida se ponovo pojavila u Madoni. To je jedna od veza o kojima sam govorio. Moramo naučiti da našim osećanjima prepoznamo duboke tajne koje pokazuju nadzemaljsku vezu između egipatske i naše savremene kulture.“ 
Čak i materijalizam savremene kulture Štajner dovodi u vezu sa egipatskim običajem mumifikacije pokojnika. Čak, on ide toliko daleko i tvrdi da današnji čovek ne bi bio toliko okrenut materijalnom te da bi izgubio interesovanje za fizički svet da Egipćani nisu pokapali mumije.


Ovde ću ukratko navesti četiri najpoznatije egipatske kosmogonije. Počeću od najstarije memfiske kosmogonije, po kojoj je vrhovni bog Ptah, a čije je sedište bilo u gradu Manf (Memfis). Druga je hermopilska kosmogonija čiji je vrhovni bog Tot, sa sedištem u gradu Hemenu (Hermopolis). Ova kosmogonija ima neke elemente koji neodoljivo podsećaju na kosmogoniju zapadnoafričkog naroda Dogoni. Poput Dogona i ova kosmogonija govori o osam bogova, odnosno o četiri božanska para. Kod Dogona su to Nomoi. To su Totove duše, jer Tot ima četiri para duša. U tebanskoj kosmogoniji vrhovni bog je Amon, odnosno Amon Ra, a kultni centar grad Uast (Teba). Ovde je Amon skriveni tvorac. Čuvena je onska kosmogonija (Heliopolis). Kako uči ta kosmogonija, na početku beše Nun, prapočetni vodeni okean tame ponekad predstavljen čovekom sa glavom žabe ili sa skarabejem umesto glave. To je taj primordijalni haos u kome se sam od sebe na neki način aktuelizovao (A)Tum. Upravo ta samoaktuelizacija Atuma kao da stoji u samoj suštini ideje o evoluciji i samozačeću mikroskopskog života u prvobitnoj okeanskoj supi. Atum je Logos, drevna Zmija, pojam sličan Haditu, svetlost nad tminama ili u tminama, duh božanski nad vodama, baš onako kako je to opisano u prvom stihu kojim počinje Knjiga postanja u Svetom Pismu
„U početku stvori Bog nebo i zemlju. Zemlja beše pusta i prazna; nad bezdanom beše tama, i duh Božji lebdijaše nad vodama.“ 
Ime „Tum“ bi hebrejskim slovima moglo biti napisano kao tet-mem (latinično TM), što bi, ukoliko bi slikovito prevodili reč po značenju slova koji je čine, označavalo zmiju u vodi, vodenu zmiju, odnosno zmiju nad vodama, što Logos kao demijurg zapravo jeste. Ukoliko bi ime Tum napisali kao tau-mem, to bi onda stvorilo sliku krsta u vodi, vodenog krsta ili krsta nad vodama što simbolički ukazuje na sličnost ukoliko uzmemo u obzir povezanost zmije i krsta. Atum je smatran pretkom ljudi. Prikazivan je s ljudskom glavom i dvostrukom faraonskom krunom.

Mirča Elijade navodi kako 175. poglavlje Knjige mrtvih najavljuje da će Atum ponovo postati Zmija kada svet bude vraćen u prvobitno stanje Haosa. I dalje piše: 
„U Atumu možemo prepoznati vrhovnog skrivenog boga, dok Ra, Sunce, pre svega predstavlja boga koji se očituje. Etape stvaranja – kosmogonija, teogonija, stvaranje živih bića, itd – različito su prikazane. Prema solarnoj teologiji Heliopolisa, grada smeštenog u vrhu Delte, bog Ra-Atum-Kefri je stvorio prvi božanski par itd… božanstva se rađaju iz same supstance vrhovnog boga.“
 (A)Tum je praroditelj bogovima koji nisu rođeni poput svih ostalih bogova egipatskog panteona. To su Šu (vazduh), Tefnut (voda), Geb (zemlja) i Nut (nebo, odnosno vatra, jer vatra ima tu prostornu dimenziju, Nut je beskrajan prostor). Geb je bio bog zemlje, temelj sveta, a Plutarh ga je povezivao sa Hronosom. Šu kao vazdušni element jeste agens modaliteta vremena. Šu stoji uspravno i drži Nut koja nagnuta stoji nad Gebom. Ona svojim beskrajem omogućava projekciju vremena u svim mogućim varijacijama. To je osnovna slika. Šu je otud ovaploćenje inteligencije i prauzor ideje čoveka o čemu svedoči njegov uspravan položaj. On je i bio prikazivan u ljudskom obličju. A upravo je moderno doba našlo svoje ideološko utemeljenje u antropocentrizmu. Vodolija je kao zodijački znak ljudsko biće, a ne zoomorfno stvorenje. Bog Šu ima podignute ruke kojima podupire nebesku sferu oličenu neterom Nut. Ime Šu bi moglo imati značenje koje bi interpretirali kao „onaj koji podiže“. Šu je sličan Atlantu iz grčke mitologije jer radi istu stvar – pridržava nebeski svod. On razdavaja Nebo od Zemlje i čini život mogućim, čini pokret, daje uslov za delovanje Tefnut koja svojom vlagom širi plodnost i raznolikost te sveopšte bujanje života. Bogovi koji su generacijski iza ovih poslednjih su rođeni iz utrobe Nut, a to su Asar (Oziris), Izis (Izida), Set i Neftis. Nije slučajno što sam istakao ovu kosmogoniju pošto njenu simboliku smatram ključnom za povlačenje paralela između duha Egipta i duha modernog doba. Naravno, dozvoljavam da neko moje izlaganje nazove egiptozofijom pošto već nije reč o  egiptologiji.


U poglavlju o Egiptu, u knjizi Velika riznica predaka, Bela Hamvaš navodi kako je Velika Devetka ezoterično i sumarno ime za carstvo duše. Ljudsko biće se u tom smislu sastoji od devet aspekata, a to su kha, odnosno fizičko telo; ka – astralno telo, tj astralni blizanac fizičkog tela koje uobličuju naša dela, misli, namere, reči; ba – krilata duša prikazana kao orao, ona koja donosi nadahnuće; četvrti aspekt je duša srca, tj savest, organ poznavanja dobra i zla; peti je khaibit, odnosno senka, tzv nesvesno, „bezdanski bunar sećanja, sećanje ćelija, bezvremena dubina znanja dobijena od predaka i duhova, znanje koje se nalazi u tami“ – kako to kaže Hamvaš; nasuprot khaibitu, tamnoj senci, stoji khu kao blistava senka, odnosno blistava besmrtna duša, dijamantska duša; sedmi aspekt je sekhet, odnosno sila i moć, a što odgovara onome što se u Indiji zove sidhi; kao osmo, najosobeniji aspekt duše je njeno Ime, njena suštinska esencija; konačno, deveti aspekt je sahu, večno i besmrtno telo duše. Sahu je, kako kaže Hamvaš, „jedinstvo duh-telo-duša, snabdeven večitim imenom, prosvetljen blistavih khu, u posedu neograničene stvaralačke moći čarolije, u potpuno razvijenom i večno besmrtnom obliku.“ Ova složena mistična antropologija je na posredan način uticala i na shvatanje besmrtnosti koje je tokom istorije uobličavano i u evropskoj tradiciji.

vidi dalje: Egiptozofija u službi afrikanizacije


No comments:

Post a Comment

Cenio bih konstruktivnu kritiku, bolju argumentaciju i lepo sročena pitanja.
Sve zabeleške na blogu su autorski tekstovi i ne smeju se prenositi bez dopuštenja autora. Ako biste hteli da tekst sa bloga na bilo koji način upotrebite, u celini ili delimično, molim Vas da me kontaktirate. Hvala.
dorijan.nuaj@gmail.com
All notes in this blog may not be reproduced without permission of author. If you want to copy text from the blog or to use in any way, in whole or in part, please contact me. Thank you.