Thursday, March 10, 2016

Drevni magijski jezik

"Na celoj zemlji bejaše samo jedan jezik i reči su jednake bile."
Knjiga postanja 11:1



Taj praiskonski jezik koji pominje biblija, prvi jezik čovečanstva, drevni je magijski jezik te je kao takav otac, odnosno majka svih jezika. To je jezik bogova, jezik Zlatnog doba čovečanstva, onaj jezik koji je, kako to kaže biblija, pomešan od strane božanske sile. O njemu se gotovo ništa ne zna i to zato što na tom jeziku nikada ništa nije napisano. To je jezik napušten, zaboravljen, a osim toga veoma je težak za raspoložive mentalne kapacitete istorijskih ljudi. Božanska sila je ljude učinila nesposobnim da s ekoriste tim jezikom. To ne znači da su ljudski kapaciteti suštinski suženi u odnosu na naše drevne pretke, već način života civilizacijskih i istorijskih ljudi onemogućava razvijanje onih naočitih sposobnosti koje služe kao preduslov za usvajanje i učenje takvog jezika. Način života savremenog te civilizacijskog čoveka inhibira i samo interesovanje ka ontološkom samorazvoju, pa shodno tome i ka tako efektnim sredstvima tog razvoja kao što je drevni magijski jezik. Tako do nas dopiru mahom kamuflirani, osakaćeni i bedni ostaci, koji su, srećom, bar za one koji umeju da ih prepoznaju, u dovoljnoj meri transparentni, pa je otud moguće stvoriti kakvu-takvu predstavu o nekim karakteristikama tog jezika. Navodno, uz pomoć tog jezika moći ljudi su mogli da ugroze same bogove te da direktno opšte s njima, o čemu svedoče mnoga mitološka svedočanstva. Stoga nije ni čudo što su se bogovi svojski potrudili da se tom moćnom oruđu u ljudskim rukama zametne trag. Kao da u pozadini gubljenja tog jezika stoji neka namera da čovek, pre nego što se uspne u božanske sfere prvo prođe kroz fazu istorijskog čoveka, kulturnog čoveka, uz sračunat rizik da završi kao nešto demonsko/podljudsko, odnosno kao ništa, što je za većinu primeraka ljudskog roda sasvim izvesna opcija, naročito ako se uzme u obzir hronična ljudska opredeljenost ka efemernostima.

Drevni jezik moći nije mogao biti uguran u slova ili idiograme, bez obzira na svu njegovu sintaksičku jednostavnost, da ne kažem primitivnost. Jedna ista glasovna artikulacija mogla je imati mnoštvo značenja, što je zavisilo od nebrojenih činioca, prisutnih ili odsutnih, onda kada se to artikulisanje izvodilo. U jednoj prilici artikulisan glas nije imao isti značaj i značenje kao u drugoj. U zavisnosti od prisustva ili odsustva neke osobe, životinje, predmeta, biljke, nebeskog tela, atmosferskog dešavanja itd, artikulacija bi menjala značenje. Reč je o jednom veoma kompleksnom nizu faktora na koje današnji čovek retko obraća pažnju, osim možda što pazi pred kime šta govori. Ta kompleksnost mnogobrojnih uslova nadomeštala je nedostatak većeg broja reči i gramatičkih pravila. Shodno rečenom, ispada da su tzv pismeni jezici u suštini invalidni u odnosu na taj prvobitni magijski jezik moći. S obzirom na složenost njegove upotrebe nije ni čudo što je taj jezik zaboravljen. Korišćenje tog jezika zahteva izuzetnu pažnju na ono što se dešava oko nas, kao i izuzetnu koncentraciju, memoriju te sofisticiranost karaktera onoga ko se njime koristi. Reči uhvaćene u simbole, u pismo, gube onu prvobitnu snagu i moć. Simboli, a naročito mediji njihovog prenošenja i tezauriranja su kavezi za reči, za njihov apstraktni smisao. Proniknuti u smisao svake reči zahteva veliko pregnuće, dok ih današnji ljudi olako prihvataju i koriste.


Ono što celoj ovoj priči daje poseban prizvuk jeste činjenica da korisnici tog starog magijskog jezika moći nisu imali tako složenu antropologiju i psihologiju kojom bi ljudsko biće objašnjavali i delili na komponente tipa duša, telo, astralno telo, duh itd. Čovek je jednostavno bio čovek, jedan i jedinstven, ali je imao različita svojstva od kojih su kasnije izvedeni pojmovi koje sam naveo. Ta svojstva ljudskog bića nam danas i ne mogu pasti napamet a kamo li da to koristimo. Svim tim svojstvima vešto je raspolagao drevni magijski jezik. Na primer, posebnom intonacijom, na određenom mestu i uz prisustvo i/ili odsustvo određenih činilaca, šaman je mogao da se obrati nekom posebnom svojstvu u sebi ili u nekom drugom. Mogao je da prizove ili da manifestuje neko naročito svojstvo, pa je stoga lako mogao glasom narediti sebi (ali i nekom drugom) da ne izgubi vitalnost, da umre ili oživi, da promeni percepciju. Šaman je izgovarao određene reči, odnosno ispuštao posebno artikulisane glasove i dešavala su se čuda. Na žalost, nisu svi rani magijski ljudi bili šamani i nisu svi imali jednak nivo moći. Ovi koji su bili moćni vremenom su postajali sve ekskluzivniji, dok su ovi sa manje moći i umeća upotrebe magijskog jezika vremenom kvarili, vulgarizovali i bogatili izrazima taj drevni jezik, što je rezultiralo opštim padom nivoa magičnosti komunikacije. Zlatno doba magije je tamnilo, a šamani su lagano postajali sveštenici, dok su se istinski baštinici drevne veštine gubili u anonimnosti i iščezavali pred nadirućom civilizacijom. Drevni magijski jezik moći je već odavno mit, te pripada vremenu neporočne kulture i istinske vladavine Razuma. Glasom je bilo moguće menjati sebe i još što šta. Danas je ljudski glas sveden na obično torokanje, škrabanje i tipkanje.

Taj drevni jezik se može uporediti sa onim što je Emanuel Svedenborg, u knjizi Nebo i Pakao, opisao kao govor anđela. Po njemu, taj jezik se ne uči, nego je usađen u svakoga, budući da proističe iz osećanja i misli. U tom jeziku postoji potpuni sklad osećanja, misli i glasovne artikulacije. Kako kaže Svedenborg, jezik anđela je „osećanje koje zvuči i misao koja govori.“ Tako na osnovu nečijeg govora anđeli prepoznaju nečije osećanje, a prema rečima misao. Otud je na tom jeziku nemoguće lagati. Ideje anđeoskog mišljenja, iz kojih proizilaze njihove reči, jesu po Svedenborgu, zapravo preinačenja nebeske svetlosti.

No comments:

Post a Comment

Cenio bih konstruktivnu kritiku, bolju argumentaciju i lepo sročena pitanja.
Sve zabeleške na blogu su autorski tekstovi i ne smeju se prenositi bez dopuštenja autora. Ako biste hteli da tekst sa bloga na bilo koji način upotrebite, u celini ili delimično, molim Vas da me kontaktirate. Hvala.
dorijan.nuaj@gmail.com
All notes in this blog may not be reproduced without permission of author. If you want to copy text from the blog or to use in any way, in whole or in part, please contact me. Thank you.