Thursday, March 31, 2016

Babalon, Pehar i Lav-Zmija - deo II

(Vidi prethodno: Babalon, skerletna žena i zvezda

U formulaciji Skerletna Žena, po Grantu, pridev „skerletna“ označava magijsku struju, koju on naziva drakonijanskom, na kojoj se zasniva novi eon, odnosno eon Horusa / Aresa. Grant crvenu boju povezuje i sa menstrualnom krvlju kao nosačem magijske energije, s obzirom da i u Knjizi Zakona menstrualna krv ima prednost u magijskim radovima u odnosu na ostale izvore krvi. Tako dolazimo do poveznice vremena i krvi jer vreme ima ulogu razređivača u kome svi oblici nastaju, menjaju se i na kraju nestaju. Krv je bitna komponenta magijskih operacija izazivanja promene i transformacije. Formula Babalon je formula vremena, odnosno simbol namere koja teži promeni stvari i odnosa. Kao takva ona je magijsko ovaploćenje drevne boginje beskrajnog svemira – Nut/Nuit. Po Erihu Nojmanu, more, noćno more i noćno nebo (kao vidljivi izraz beskrajnog svemira) su u suštini istovetni, jer predstavljaju jedinstvo podzemnog sveta, noćnog mora i noćnog neba, jedinstvo koje obuhvata sve živo. 

Grant naglašavajući kabalistički broj Babalon – 156, kaže da je to: „savršen simbol magično nadahnute žene“, te da je simbolično značenje tog broja vezano za kretanje, odnosno promenu (Škorpija) i manifestaciju (Jarac), u čemu prepoznajemo tradicionalno shvaćene mitološke prirode Marsa i Saturna. Naravno, prisutna je i lunarna komponenta, pošto je Mesec vidljivi izraz promene čiji je suštinski gospodar Saturn.[1] 
U Krolijevom tarotu Babalon, odnosno Skerletna Žena, prikazana je velikom arkanom XI Strast, koja je u drugim špilovima navedena kao Snaga. Hebrejski glif koji odgovara toj karti je tet, što znači zmija. Kabalistička tradicija slovu tet dodeluje astrološki znak Lava koji je vatreni znak, a zmijska moć je uvek vezana upravo za taj element. Na karti je prikazana raskalašna i opijena zanosom naga žena koja jaše sedmoglavu zver nalik lavu i u ruci drži visoko uzdignut pehar. Kroli ističe da je tu prikazana vanrazumska, primitivna i stvaralačka energija te da sama karta predstavlja volju eona Horusa. Predstava prilično slična onoj opisanoj u Otkrovenju: 
„I videh ženu koja je sedela na zveri crvenoj, koja beše puna imena hulnih, i imaše sedam glava i deset rogova. Ta žena beše obučena u porfiru i u skerlet, i nakićena zlatom, dragim kamenjem i biserom. Ona imaše u ruci svojoj zlatni pehar, pun mrzosti i poganštine bluda svoga. Na čelu njezinu beše napisano[2] jedno ime, jedna tajna: Vavilon veliki, mati bludnika i mrzosti zemaljskih. I videh tu ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih.“[3]
Zato su u pozadini karte predstavljeni beskrvni likovi svetaca čiju je krv, kako kaže Kroli, upio Sveti Gral koji se nalazi upravo u ruci Skerletne Žene. U Viziji i glasu, Kroli kaže: 
„Blagosloveni su sveci, čija je krv izmešana u peharu, i nikada se više ne može razdvojiti.“[4] 
I tako dok se ne skupi krv svega živog. Pehar kao simbol je suštinski epitet ženskog. Nojman ističe da se u samom „središtu ženskog elementarnog karaktera, u kojem žena sadrži i štiti, hrani i rađa“ – nalazi posuda, kao veoma karakterističan atribut žene i ženskog. Nekad je posuda zamena za žensko, za ženu ili žensko božanstvo, jer je, kako Nojman kaže, posuda osnovno sredstvo ženskog rada u primitivnim društvima.[5] Tako je i pehar, odnosno Sveti Gral, osnovno sredstvo rada ili oruđe Skerletne Žene, tj. Babalon. Taj pehar je životvoran, ali i smrtonosan. Životvoran je kao metafizički Istok, a smrtonosan kao metafizički Zapad. Na Istoku je solarne prirode, a na Zapadu lunarne. Imajući na umu kako je Babalon aspekt Nuit, simptomatičan je i ovaj Nojmanov navod: 
„U hijeroglifima, posuda za vodu, simbol nebeske boginje Nut, takođe je i simbol ženskosti, ženske genitalnosti, žene i ženskog principa.“[6] 
Dalje, u istoj knjizi, Nojman kaže: 
„Nut je boginja ponovnog rođenja, ali ima i karakter smrti u vidu Nuit, tamnog noćnog neba, koje se poistovećuje s proždirućom tamom zemlje i s vodom.“[7]
Zver, tj lav kojeg jaše Skerletna Žena je Zmija, odnosno Lav-Zmija. U Apokalipsi se o toj zveri kaže: 
„I zver koja beše i nije više, ona je osmi kralj, i jeste od sedmorice i u propast ide.“ 
Lav je takođe jedan od mesijanskih simbola, budući da je to bio simbol i astrološki znak povezan sa plemenom Judinim iz čije će kraljevske loze proisteći Mesija. Glavna zvezda sazvežđa Lava je Regulus – kraljevska zvezda. Zmija-Lav je i sedmoglavi Zmaj, za čijih sedam glava Kenet Grant kaže da predstavljaju zvezde sazvežđa Veliki Medved: 
„Od kojih svaka pada ili tone u velikim vremenskim intervalima, a za ispunjenje celokupnog procesa potrebno je 26.000 godina. To je period koji obrazuje jednu Veliku Godinu u ciklusu Precesije... Sedam glava Zveri je bilo predstavljeno različitim likovima koje su imali njihovi zemaljski prototipovi kao simboli magijske moći.[8] Propadanje i konačni nestanak šeste glave načinili su put čoveku, tj. zvezdi predstavljenoj prvim ljudskim likom koji je bilo kada grupisan na nebu, znakom Herua, Horusa, heroja ili Herkula u znatno kasnijoj grčkoj astro-mitologiji.“[9] 
Melkart, feničanski Herkul, takođe spada u tu grupaciju mitskih likova.[10] U bibliji se pominje kao kralj Tira, ili kralj grada. Melkart je tirski Baal. Grad kao pojam se često vezuje i za podzemni svet, gde se nalazi poveznica sa Satanom. Starozavetni prorok Jezekilj obraća se kralju Tira, tj. Melkartu, u svojstvu konkretnog čoveka, ali i palog heruvima. Posebno je simptomatičan stih: 
„Ti si pečat metnuo na savršenstvo, pun mudrosti i sasvim lep si bio. Bio si u Edemu, u vrtu Božjemu; pokrivalo te svako kamenje drago... Heruvim si zaštitnik ti bio, raširenih krila, postavio te bejah, i ti beše na svetoj Božjoj gori, usred sjajnog hodio si kamenja...“[11] 
Taj isti Melkart proklet je od strane Jahveovog glasnogovornika Jezekilja i zbog nemoralne trgovine: 
„Mnoštvom bezakonja svoga i nepravdom trgovine svoje svetilišta si svoja oskvrnio.“ 
Taj motiv je isti poput onog u Apokalipsi gde se Skerletna Žena – Vavilon Veliki, poistovećuje sa prljavim trgovačkim gradom. To je slika infernalnog sveta, ali i predstava starojevrejskog pogleda na Feničane i njihovu religiju koju su prezirali, ali su zavideli feničanskom bogatstvu, razvijenoj ekonomiji, znanjima, zanatima, sposobnostima itd. Na drugoj strani imamo Jerusalim – sveti grad, pa i apokaliptički Novi Jerusalim, nebeski grad, koji se takođe može poistovetiti sa ženskim. Zapravo sve što ima kapiju, ogradu, pregradu, sve što ukazuje ili drži određenu strukturu, stub, osa, ili sama ta struktura tipa hram, piramida ili grad – jesu manifestacije ženskog.  

Zver, Bafomet i životinjski atavizam

Zver iz Apokalipse, ujedinjenu sa Skerletnom Ženom, Grant poistovećuje sa tajanstvenim likom Bafometa, hermafroditnom, ljudsko-animalnom, bogodemonskom i svetlo-tamnom (stoga osmostrukom) simbolu, za kojeg Grant kaže da je u njemu skrivena tajna formula seksualne magije zasnovanoj na „atavističkom vaskrsnuću“. Bafomet je poput sfinge, koja je, po Grantu, simbol formule za ostvarenje magijske moći, odnosno za susret Boga i Zveri posredstvom čoveka. Otud je broj Zveri i čoveka isti. Priroda Bafometa je grupisana u četiri polariteta: muško – žensko, ljudsko – životinjsko, božansko – demonsko, svetlost – tama. Bafomet je poistovećen sa likom na tarot karti XV Đavo. On je poput gospodara dvostrukog horizonta i ima dvostruki magijski štap, jedan za solve, drugi za coagula, rastvaranje i sažimanje. 


Postoji veza između Bafometa i svetog kamena. Bafomet je, poput rebisa, dvostruka stvar, budući da je androgino biće. Kao hermafrodit on sadrži prirodu Merkura/Hermesa i Venere/Afrodite. Bafomet ima glavu jarca koja u simboličkom smislu predstavlja kamen, jer je astrološki Jarac zemljani znak. Bafometa je moguće dovesti u vezu i sa biblijskim kamenom Betilom, odnosno Božjim kamenom, koji predstavlja Božju kuću, improvizovani Hram u pustinji. Hebrejski ekvivalent Božje kuće je slovo Bet, koje se po nekim izvorima povezuje sa Mesecom, dok je recimo po sistemu hermetizma Zlatne zore povezan sa Merkurom. Činjenica je da simbol Bafometa karakteriše i lunarna, osim merkurovske i venuzijanske prirode. Dalje, Jarac je i posmatrač, te otud Bafomet ima otvoreno treće oko. On je vidilac, pa se tako može dovesti u vezu sa proricanjem. Bafometova baklja je sredstvo krštenja vatrom. Takođe, po načelu analogije, simbol Bafometa je moguće povezati i sa simbolom lobanje s kostima, koja je drevni inicijatički simbol korišćen i u masoneriji, a predstavlja inicijatičku smrt, odnosno alhemijsko truljenje, odsečenu glavu Jovana Krstitelja itd. Po analogiji sa figurom Bafometa, lobanja je zapravo jarčeva glava, dok njegove prekrštene noge dok sedi na kockastom prestolu koji je nataknut na kuglu, odgovaraju ukrštenim kostima ispod lobanje. Lobanja se opet može dovesti u vezu sa proricanjem, budući da se odvajkada koristi kao sredstvo za gatanje (terafim – glava koja govori). Osim toga, lobanja je i omfalos, odnosno središte sveta, pupak sveta, a zapravo je glava falusa koja simbolizuje upravo centar sveta, kao što je brdo Golgota, odnosno lobanja, na neki način bila središte sveta u vreme Isusovog raspeća. Naposletku, lobanja je, kao simbol smrti, istovremeno i simbol preobražaja.
Zver, odnosno Zmija-Lav predstavlja i simbol magijskog značaja životinja. O životinjskom simbolizmu Grant kaže da su životinje bile prvi prenosioci struje primalne svesti koja je poticala iz vanzemaljskih izvora. Životinjski su bili prvi oblici kosmičkih energija ili bogova, a predstave bogova u vidu životinja u literaturi i kasnije čovekovo preuzimanje ovih oblika bilo je, kako Grant naglašava, magijsko sredstvo stupanja u vezu sa tokom svesti koji je prvi put dospeo na ovu planetu spolja. Dakle, životinje su simboli bogova, njihovi živi talismani, a žena je suštinski povezana sa životinjskim svetom i životinjskim simbolizmom, jer je kao magijski medijum služila za komunikaciju bogova sa ljudima. Setimo se biblijske priče o nefilima kao potomcima ljudskih žena i sinova Božjih. Taj detalj je uvijen iskaz o prastaroj magijsko-religijskoj praksi medijumskog opštenja i zaposednutosti duhovima, bogovima ili mrtvima, koji je uključivao seksualnu komponentu, odnosno obrede i prakse seksualne magije. 
Adam je imenujući životinje zapravo prizivao bogove ili aspekte Boga. U tom smislu i Darvinova teorija evolucije implicira da ljudi potiču ne od životinja kao takvih, nego od bogova, tj. onih okultnih sila čiji su živi simboli upravo životinje. Erih Nojman kaže da je za primitivnog čoveka bilo prirodno da numinozni predak ima životinjski oblik. Ljudi potiču od bogova predstavljenih životinjama, bilo da su ih sami bogovi stvorili ili su bogovi ljudima postali tako što su degradirali ili sišli. Grant kaže da: 
„Božanstva sa životinjskim glavama su bila čuvari i vodiči do tajnih prolaza podzemnog sveta, oni su stvarali one stratume podsvesti koji su sadržali moći životinja, u čijem su obliku bili predstavljeni. Čovečanstvo je izgubilo ključ za značenje ovih božanskih oblika, jer taj ključ ne postoji na nivou racionalnog objašnjenja.“[12] 
Životinje su u redosledu biblijskog stvaranja starije od čoveka, zato što su bogovi stariji od ljudskih bića, hijerarhijski, ontološki i vremenski, ali je Adam Kadmon, kao simbol kosmičkog čoveka, prvostvoreni, stariji od svih bogova / životinja zato što ih sve sadrži u sebi. Zato ljudsko biće u svojoj svesti može da, iz dubokih podsvesnih[13] slojeva, prizove životinjsku ili božansku svest čiji je simbol određena životinja, što je smisao magijskog atavističkog vaskrsnuća.[14] Po Grantu: 
„Ta bogo-obličja su obično povezivana sa drevnim božanstvima sa životinjskim glavama. Na taj način se atavizmi ili pre-ljudske moći manifestuju u magičaru koji doživljava i aktualizuje, u astralnom svetu, moći i energije koje su posedovale dotične životinje.“[15] 
Manifestacija životinjskih atavizama u čoveku podseća na koncept mesijanskog uskrsnuća, Isusa Hrista ili ubijenog boga. Uskrsnuće se javlja u telu, kao fizički ili fiziološki događaj, što znači da je reč, kako to tvrdi Grant, o neposrednom iskustvu. Drevni egipatski sveštenik Ank-af-na-Khonsu je vaskrsao u Alisteru Kroliju, božanski Hrist je vaskrsao u čoveku Isusu, bogodemonska animalnost je vaskrsla u šamanu, čarobnjaku ili ratniku koji je se pretvorio u životinju, fizički i-ili duhom itd. Mirča Elijade navodi odlomak iz Ynglinsaga (poglavlje VI), gde su opisani Odinovi pratioci: 
„Išli su bez oklopa, divlji poput pasa i vukova. Grizli su svoje štitove i bili jaki kao medvedi i bikovi. Klali su ljude i nisu im mogli nauditi ni gvožđe ni čelik. To se nazivalo bes berserkira.“ 
Elijade kaže da su Berserkiri bili ratnici u medveđem omotu (serkr), dakle, magijski potpuno poistovećeni sa medvedom, ponekad sa vukom itd. Berserkr se postajalo inicijacijom koju je činio niz ratničkih podviga. 
„Kroz te ispite kandidat je usvajao način bivanja zveri – postajao je utoliko opasniji ratnik ukoliko se više ponašao kao zver. Preobražavao se u nadčoveka pošto je uspevao da preuzme magijsko-religijsku snagu mesoždera.“[16]
Lav-Zmija je, shodno svemu ovome, atavistički, ali očigledno neophodan aspekt mesijanske pojavnosti. Istovremeno, Lav je simbol judejskog plemena iz čije će krvne loze doći Mesija, pa ipak, satanizujući egipatsku magijsko-religijsku praksu kao dijaboličnu idolatriju, Mojsije je zapravo ukinuo opciju magijskih opsesija atavizmima bogova i njihovih zoomorfnih formi. Time je čitav jedan aspekt mikrokosmosa gurnut u senku zarad obožavanja i primanja instrukcija od nevidljivog i bezobličnog Boga koji se tokom starozavetne istorije ukazivao na različite moguće načine, da bi na kraju, u iskustvu poklonika, postojao kao mistična svetlost, sakralni tekst i magični alfabet.

Ženski krst iznad Tifareta

Za Krolija Skerletna Žena biblijske tradicije predstavlja izopačenu sliku drevne magijske tradicije, od koje je hramska prostitucija jedini zapamćeni oblik. O predstavi Skerletne Žene u Apokalipsi Alister Kroli kaže da su proroci u osvit hrišćanske ere predskazali nastupanje sadašnjeg eona, koji dolazi nakon završetka ere Riba čiji je simbol bog koji umire i vaskrsava, sa osećanjem: 
„Neizrecivog straha i užasa, budući da nisu bili kadri da proniknu u srž smenjivanja Eona; zato su svaku promenu smatrali katastrofom. To je pravilno tumačenje i razlog zbog kojeg su na račun Zveri i Skerletne Žene upućene žestoke pogrde u XIII, XVII i XVIII poglavlju Apokalipse... Iza likova Zveri i njegove neveste nalazi se deset svetlećih zrakastih krugova; to su skriveni Sefiroti, još uvek bez pravog poretka, budući da svaki novi Eon zahteva nov sistem svrstavanja u Univerzumu. U vrhu karte je prikazan znamen nove svetlosti, sa deset rogova Zveri koji su zmije razaslate u svim pravcima da razore i iznova stvore svet.“[17] 
Nije li upravo to funkcija vremena? Očigledno je da od civilizacije kakvu poznajemo neće ostati ni kamen na kamenu. 



U sistemu kabale zapadnog hermetizma staza tet, odnosno Zmija (Skerletna Žena), povezuje levi i desni stub Drveta Života, odnosno sefire Hesed (Milost, planetarna atribucija Jupiter) i Geburah (Strogost, planetarna atribucija Mars), gde se tačno iznad središnje sefire Tifaret (Lepota, atribucija Sunce) ukršta sa stazom gimel (karta II Prvosveštenica, odnosno Papesa, predstavlja mudrost, atribucija Mesec), koja se spušta od Ketera (Kruna) ka Tifaretu. Njen simbol je strela, odnosno luk okrenut ka dole. Kenet Grant slovo gimel tumači kao pustinjski kovčeg koji je sinonim sa ženskom formulom očuvanja i nošenja. Ona prevozi putnike kroz pustinju mračnog boga Seta. U svojstvu Velike Majke nosi Dete, tzv bebu bezdana. Ta pustinja, kako to slikovito predstavlja Grant, razdvaja Sunce (Tifaret) i od Skrivenog Boga (Keter).[18] Petokraka zvezda sa lunarnim slovom G u sredini, simbol je posrednika između čoveka i Boga. Između ostalog, taj posrednik je i znanje – gnozis. Takođe, slovo G možemo zameniti i kovčegom, nećemo pogrešiti. Setimo se starog germanskog običaja sahranjivanja u brodovima koji svedoče o vezi između broda i velikog putovanja u zemlju mrtvih. U nekom naučno-fantastičnom smislu, simbolika kovčega, sarkofaga, čuna ili lađe, ukazuje na međuzvezdanog putnika koji u savršenom kosmičkom brodu (pentagramu), u stanju hibernacije, prelazi ogroman prostor-vremenski ambis. Velika Majka, kako kaže Erih Nojman, kao boginja groba, gospodarica je sveta mrtvih, ali istovremeno vlada i nebeskim svetom, čija su svetleća tela njene oči. Ona je, dakle ta, koja odabranicima pomaže da prevaziđu prostor-vremenske ambise. Nojman ističe kako je upravo prostor, pored vremena, jedna od najznačajnijih projekcija Ženskog kao celine, što Veliku Boginju ujedno čini gospodaricom sudbine. Suština je prevazići tu fatalnost. To je uloga i svrha onog zrna maskuliniteta u (u suštini) ženskom univerzumu. 
Imamo dva ženska lika, otkrivenu i nagu Skerletnu Ženu (gospodaricu Zveri) i iza velova skrivenu Prvosveštenicu, tj. Sunce i Mesec, koje u preseku formiraju broj XIII,[19] što je broj arkane Smrti, odnosno korenite promene, stvaranja i razaranja.[20] Prvosveštenica je Devica, a Skerletna Žena je Kurva. Obe karte predstavljaju drevne religijske koncepte i arhetipove. Jedna od božanskih atribucija karte Prvosveštenica je grčka boginja lova Artemida. Ona je istovremeno i boginja sudbine, mrtvih i noćnog putovanja, a što je povezuje sa geomantijskim simbolom mladog meseca – figurom Via, odnosno Put, a što ima veze i sa motivom raskršća. Po tome je slična sa likom Gorgone ili Hekate. U Krolijevom tarotu Prvosveštenica na krilu drži luk, okrenut nadole. 

Erih Nojman kaže da Velika Boginja svojom moći navodi muškarce na krvoproliće. Prvosveštenica je oblik Velike Boginje kao boginje lova i rata, odnosno boginja smrti. O tom aspektu Velike Boginje Nojman kaže da ona magijski onečovečuje muškarce i pretvara ih u divlje zveri, koje kao pratioci Boginje idu u sopstvenu propast. 
„Ona je i u tom aspektu Gospodarica životinja, a orgijastička forma njenog kulta budi u muškarcu grabljivu zver i ratnika.“[21] 
I dalje: 
„Gospodarica životinja nije boginja kulturnog i zemljoradničkog razvitka; nije Demetra žita, koja donosi kulturu i običaje. Ona je bliska primitivnoj, divljoj prirodi čovekovoj, bliska necivilizovanom biću kojim upravlja instinkt, koje živi sa zverima i samoniklim biljem.“[22] 
„Strašna priroda Ženskog može se pojaviti u bilo kom od dva oblika: ili tako što sama boginja personifikuje strašnu životinju, ili što njen strašni aspekt postaje opaka zver koja je prati i kojom ona gospodari.“[23] 
U tim rečima vidimo stapanje principa koje predstavljaju pomenute dve karte. To su dva aspekta iste stvari. Osim toga, pozicija arkane tet, ukazuje na načelo ravnoteže, odnosno usklađenja dva principa. To znači da je bez više mudrosti koja sa apstraktnih izvora nadahnjuje mesijansku Zmiju, nemoguće uskladiti revolucionarnu strast, čija je manifestacija rušilačka (Geburah), sa altruističkim porivima (Hesed). Strogost je Mač a Milost je Štap. I Štap i Mač svojstva su Zmije. Setimo se Mojsijevog štapa koji se pretvarao u zmiju, kao i štapova egipatskih sveštenika koji su je napadali. To je bio simbolički prikaz borbe Mesije sa klipotskim zmijama. Skerletna Žena, odnosno Babalon je, kako bi to Nojman rekao za Veliku Boginju u svojstvu gospodarice zveri, otelovljenje svih onih instinktu nadređenih psihičkih struktura. Ona je tu da savlada nagonsko u čoveku i prebaci ljudsku svest na viši plan.



[1] Zanimljivo i da je broj 156 kao suma imena Babalon duplirana vrednost broja tarot karata – 78, kao da uključuje njihova značenja i onda kada se ispravno ali i obrnuto otvaraju. Babalon = bet(2) + alef(1) + bet(2) + alef(1) + lamed(30) + ajin(70) + nun(50) = 156, što čini kvadrat 12 x 13, dajući broj jedinica ezoteričnog Grada Piramida. Takođe, istu brojčanu vrednost ima i jevrejska reč sion, biblijska sveta gora okupljanja, koja se piše kao cadi(90) + jod(10) + vav(6) + nun(50) – CIVN (156). U tom smislu Grad Piramida, tj sefira Binah jeste Sion.
[2] Nojmanovski rečeno, ovim je istaknut inicijacijski, odnosno preobražajni smisao iscrtavanja tela ili tetovaže. Dakle, Kurva Vavilonska, tj. Babalon, zapravo je oživljeni drevni i sakralni transformišući princip koji deluje zastrašujuće i groteskno budući da stoji na granici ka apstraktnom.
[3] Jovanovo Otkrovenje, 17:3-6 (prevod Lujo Bakotić).
[4] Alister Kroli, Vizija i Glas, Esotheria, Beograd, 1995 str. 153.
[5] Erih Nojman, Velika Majka, Fedon, Beograd, 2015 str. 147.
[6] Erih Nojman, Velika Majka, str. 146.
[7] Nojman, isto, str. 200-201.
[8] „U njenom peharu vina sedam je mlazeva krvi, Sedam Duša Božjih. Sedam je glava na ZVERI koju Ona uzjahuje. Glava Anđela; glava Sveca; glava Pesnika; glava Žene Preljubnice; Glava Neustrašivog Muškarca; glava Satira; i glava Lava-Zmije. Sedam je slova u imenu njenom najsvetijem; a ono je BABALON.“ Alister Kroli, Knjiga laži, Esotheria, Beograd, 1991, str. 110.
[9] Kenet Grant, Alister Kroli i skriveni bog, Esotheria, Beograd, 1997, str. 17.
[10] Karel van der Toorn, Bob Becking, Pieter W. Van der Horst, Dictionary Of Deities And Demons In The Bible, Second edition, Brill, Leiden, Netherlands, 1999, str. 563.
[11] Vidi Jezekilj 28:1-19.
[12] Kenet Grant, Alister Kroli i skriveni bog, str. 139.
[13] Nisam siguran u ispravnost korišćenja izraza podsvest i podsvesno. Ne bi bilo primereno recimo božanske nivoe svesti označavati tim terminom. Bogovi nisu deo ljudske podsvesti nego, da se tako izrazim, deo nadsvesti. Ako je išta deo podsvesti, to su onda demoni.
[14] Termin vezan za rad Ostina Osmana Spera. 
[15] Kenet Grant, Kultovi senke, Esotheria, Beograd, 1998, str. 199.
[16] Mirča Elijade, Mistična rođenja, Zajednica književnika Pančeva, Pančevo, 1994, str. 109.
[17] Alister Kroli, Knjiga Tota, Esotheria, Beograd, 1996, str. 99-100-101.
[18] Još jedan simbol vezan za stazu gimel jeste Zvezda, odnosno pentagram. Tako ona sjedinjuje mesečev luk (polumesec) i zvezdu, poznate kao simbole islama. Ta Zvezda je sačinjena od pet slova V, što predstavlja otisak kamiljeg stopala u pesku, odnosno Krolijev magijski moto kao Majstora Hrama: Vi Veri Universum Vivus Vici, odnosno V.V.V.V.V., koje čine pet uglova pentagrama. Rimsko slovo V je oznaka za broj 5. Pet uglova daju iznos od 25, što sa pridodatim G (koje se nalazi u središtu masonske zvezde), kao latiničnim ekvivalentom hebrejskog gimel, čija je vrednost 3, daje broj 28, koliko ima dana u lunarnom mesečnom ciklusu. Isto tako, ukoliko slovo V posmatramo kao latinični ekvivalent hebrejskog slova vav (čija je vrednost 6), onda imamo 30 čemu pridodajemo broj 3 za gimel u središtu, takođe dobijamo simptomatičan broj 33.
[19] O broju 13 Kenet Grant kaže da je proteran u carstvo vradžbine i crne magije. Po njemu broj trinaest označava jedinstvo budući da je to brojčana vrednost hebrejske reči ehad (piše se kao alef-het-dalet, tj 1+8+4 = 13) i: „zato što trinaest meseca formira pun krug ili ciklus, lunarnu godinu od trinaest meseci od po dvadeset i osam dana. Kako je broj trinaest karakterističan za mesec i žene, u kasnijim kultovima, koji su računanje vremena zasnivali na suncu, a ne mesecu, lunarne pojave su smatrane prokletim i izjednačavane su sa mrakom, bolešću i smrću. Nakon toga, broj trinaest postaje simbol nesreće i nečistoće.“ Kenet Grant, Alister Kroli i skriveni bog, str. 132-133.
[20] „Međutim, misterijama Velike Boginje i njenom duhovnom karakteru svojstveno je to da ona život dopušta samo preko smrti, a razvoj okrenut novom rođenju samo preko patnje.“ Erih Nojman, Velika Majka, str. 334.
[21] Erih Nojman, Velika Majka, str. 325.
[22] Erih Nojman, isto, str. 332.
[23] Nojman, isto. str. 222-223, u fusnoti.